Владика шумадиjски Јован служио jе у цркви Покрова Пресвете Богородице на Стрелишту у Јагодини први парастос за 3.000 жртава комунистичког режима у Јагодини и Поморављу послиjе Другог свjетског рата. Владика Јован рекао jе да парастос стриjељаним и убиjеним људима, чиjе jе страдалништво почело послиjе 12. септембра 1944. године, никад до сада ниjе одржан. “После 70 година, њихове душе могу да се упокоjе”, рекао jе владика Јован. Један од инициjатора Организационог одбора за одржавање парастоса Момир Милановић сматра да jе у Јагодини постоjало десетак стратишта, од коjих jе ово на Стрелишту наjвеће, преноси “Блиц”. Осим Стрелишта помињу се багремар Мике Милановића на Ђурђевом брду, локациjа између Нове фабрике каблова и аутопута,

Ни три године од „отварања потраге“ за земним остацима команданта Југословенске воjске у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића, jавност не зна где jе покопан, да ли потрага jош траjе, ако jе заустављена зашто jе заустављена, да ли су претражене све потенциjалне локациjе и колико jе то трагање коштало. Државна комисиjа за утврђивање околности погубљења генерала Михаиловића, формирана 27. априла 2009, пуне две године истраживала jе архиве, саслушавала сведоке, копала по документациjама у Лондону и Москви. Пошто jе представила налазе 14. априла 2011, посао преузима Државна комисиjа за проналажење и обележавање таjних гробница убиjених после 12. септембра 1944. И она jе почела да ради две године раниjе. У рукама jе имала исказе

Соколско друштво у Дубровнику jе у свом  раду оснивало сеоске соколске чете у околини Дубровника. Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова  сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдачно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Милени Груборовој. Соколи и соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта изjавио jе да ниjе тачна тврдња хрватског премиjера Зорана Милановића да су он и његова Влада заштитили српску заjедницу у Хрватскоj и да би то требало бити разлог да се Влада Србиjе изjасни о иступима лидера СРС Воjислава Шешеља. “Низ чињеница недвосмислено показуjе да се погоршао положаj Срба од када jе Хрватска ушла у ЕУ. Повећан jе броj националистичких испада према Србима, а атмосфера личи све више на деведесете године /20. виjека/”, наводи Линта у саопштењу. Он jе посебно истакао чињеницу да jе Хрватска, након потписивања приступног уговора са ЕУ краjем 2011. године, у буџетима за 2012, 2013. и 2014. годину драстично смањила или

Његова светост патриjарх српски Иринеj служио jе вечерње у цркви Светог пророка Илиjе на Сокоцу, те поручио да jе српски народ очувала вjера коjу су бранили кроз читаву своjу историjу, не само риjечима и обичаjима, већ и своjим животима.   Патриjарх Иринеj Вечерње богослужење патриjарху су саслуживали митрополит дабробосански Николаj, епископи захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, сремски Василиjе и банатски Никанор, те свештенство. Патриjарх Иринеj рекао jе да jе српски народ данас поносан на светосавску културу и историjу, коjа га jе уздигла и подигла у ред културних народа са пориjеклом, прецима и коjи се труди да оправда своjим животом историjу и славну прошлост. “Ми смо своjи, наше сродство jе дубоко крвно,

Генерална скупштина УН усвоjила jе резолуциjу коjу jе предложила Русиjа, а коjа осуђуjе покушаjе величања нацистичке идеологиjе и негирање ратних злочина нацистичке Њемачке. Резолуциjа, такође, осуђуjе покушаjе jачања савремених форми расизма, расне дискриминациjе и ксенофобиjе. САД, Канада, Украjина и Република Палау jедине су земље коjе су гласале против резолуциjе, коjа jе усвоjена са 133 гласа “за”, а 51 “уздржан”. Трећи комитет УН jе 21. новембра усвоjио ову резолуциjу, коjа jе затим ишла на формално одобрење Генералне скупштине УН, подсjећа агенциjа “Спутњик”. Дан након тог гласања руски министар спољних послова Сергеj Лавров изразио jе наду да ће резолуциjа упутити jасну поруку да се мораjу предузети хитне мjере ради рjешавања све раширениjе