arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СРБИ ИМАЈУ ДУБОКЕ КОРИЈЕНЕ У ДАЛМАЦИЈИ

28. август 2017.

Манастир Крупа је увијек након страдања, па и посљедњег, у сукобима од 1991. до 1995. године, успијевао да се подигне из пепела, васкрсне и живи молитвени живот. Разговарао: Борис НОГО Његово преосвештенство епископ далматински Фотије истиче да је седам вијекова Манастира Крупа велики јубилеј, који показује да српски народ има дубоке коријене у Далмацији, односно Хрватској. „Манастире Крупа, Крка и Драговић Срби су подигли у 13. и 14. вијеку. Ови манастири су духовни центри српског народа у Далмацији, али и широм свијета“, напомиње епископ Фотије у интервјуу Срни поводом 700 година Манастира Крупа. Он наглашава да светиње српског народа у Далмацији не смију бити заборављене, јер су вјечни свједоци историје,

Лука Вукадиновић: Србин и Косово

21. август 2017.

Поље новог рођења, поље страдања, поље мученика. Поље а на пољу јама. Рака пуна страдалника, пуна синова и отаца. Гробница нових војника, нових угодника. Рана Србинова, урођена жеља и последња нада. Земља монаха, Србинова Света земља. Гробље Србиново ђе историја породице спава. Авлија Србинова и кућа Србинова, најсветији дио земље Српске. Крваво поље Србиново постало је поље од отаца, изгубљена снага Србинова вјеру губи одруче се царства. Земља без земље ђе звона буде сатрапе и крвнике. Земља крвава и земља света, земља судбине изгубљене, судбине непознате. Брана историје и граница живота, потоња и прва жеља Србинова. Обећана земљо Србинова, твоји Срби дадоше те лако. Сузо Србинова и кућо Србинова, није

Будо Симоновић: Крв, светлост и тама

19. август 2017.

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину саговорника, Фондација Пријатељ Божји додатно представља појединачним видео записима. Будо Симоновић, књижевник, новинар публициста, аутор књиге „Огњена Марија Ливањска“ говори о злочинима над Србима Ливањског поља. Посебна врста стратишта на којима су убијани Срби биле су јаме, природни отвори у каменитом тлу дубоке и по неколико десетина, а неке дубље и од сто метара. У њих су жртве бацане углавном живе. Никада се неће сазнати тачан број људи, жена и деце на овај начин побијених, као што се никада неће сазнати ни колики је укупан број јама

Иванић: Захвалан сам удружењу Јадовно 1941. на свему што је урадило

15. август 2017.

У интервјуу за Фронтал.срб, др Младен Иванић, српски члан предсједништва БиХ говорио је поред осталог и о историјском сјећању. Иванић је први високо рангиран, директно изабрани народни представник из Српске, који је дошао над Шаранову јаму, мјесто сјећања на 40.000 убијених у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Разговор за ФРОНТАЛ водио Дани(ј)ел Симић Били смо свједоци недавно изразите среће српског народа када сте ви по други, а Милорад Додик први пут, заједно дошли на Јадовно. Колико је то свијест стварне потребе, а колико ваше међусобно такмичење у томе ко је већи Србин? Мене је отац одвео на Јадовно, када смо ишли на море москвичем преко Велебита.

Eугeн Jaкoвчић: Рaсвиjeтлили смo Уздoљe

11. август 2017.

Meдиjски кooрдинaтoр Дoкумeнтe: Прaвoсуднe институциje и 22 гoдинe нaкoн злoчинa пoчињeних у Oлуjи нeмajу вoљe прoцeсуирaти oдгoвoрнe припaдникe Хрвaтскe вojскe зa убиствa хрвaтских грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти Дoкумeнтa je уoчи годишњице Oлуje пoдниjeлa Држaвнoм oдвjeтништву РХ приjaву зa злoчинe пoчињeнe тoкoм и нaкoн aкциje Oлуja у Уздoљу кoд Kнинa и oближњим зaсeoцимa. Нa кoнфeрeнциjи зa мeдиje пoкушaли су вaс утишaти? Koликo гoд ми ћутали и ућуткивали, чињeницe су пoрaзнe. Прaвoсуднe институциje oвe зeмљe и 22 гoдинe нaкoн злoчинa пoчињeних токoм вojнo-полицијске aкциje Oлуja нeмajу вoљe прoцeсуирaти oдгoвoрнe припaдникe Хрвaтскe вojскe зa убиствa хрвaтских грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, у oвoм кoнкрeтнoм случajу oсмeрo нeдужних и нeмoћних стaрицa и стaрaцa из Уздoљa крaj Kнинa.

kalendar_genocida.jpg

Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба Херцеговине, Крајине, Славоније..

11. август 2017.

Село Дренова Глава, срез Крупа. Усташе су у периоду 08-11. август 1941. године у селу Дренова Глава поклали 180 Срба. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 30. Село Чаваш, Попово поље. Усташе су 11. августа 1941. године, од 150 Срба мјештана, убили 101 лице од којих је најмлађе имало свега неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је троје, а страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци. Извор: СРБИ – НАРОД ЖИВИХ Чавашки злочин није почињен у

др. Ђуро Затезало

Умро је др Ђуро Затезало

10. август 2017.

Затекла нас је тужна вијест да је несрећним случајем живот изгубио др Ђуро Затезало, историчар који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у вријеме постојања НДХ, посебно оним на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг. Према још увијек незваничним информацијама, у суботу 05. августа угушио га је дим током спаљивања корова код његове родне куће у Доњим Дубравама. Његово тијело је нађено дан касније усред потпуно изгорјелог подручја. Како јављају загребачке Новости : „Oкo кућe je избиo пoжaр, a вaтру je Зaтeзaлo пoкушao сaм гaсити и нaшao сe oкружeн вaтрoм и димoм. С oбзирoм нa свoje здрaвствeнo стaњe и вeлику врућину, oвaкви случajeви нeсрeтних стрaдaњa нису риjeткoст.“ Сахрањен је 10. августа 2017.

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 09. август 1941. Страдање Срба у Коњицу, Илоку, Миостраху и Саборском

9. август 2017.

Иван планина, код Коњица. Почетком августа локалне усташе и усташе пристигле из Љубушког, извршили су хапшења око 90 мушкараца српског поријекла у Коњицу и селима: Борци, Бијела, Врдоље, Блаца и Загорице. Ухапшеници су ликвидирани 09. августа 1941. године на Иван планини. Позната су имена учесника у злочину, као и имена једног дијела страдалих. Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 253-254. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941.  Приступљено 19. октобра 2015. Села источно од Илока. Према НДХ изворима, 09. августа 1941. године у Свилошу је ухапшено 58 особа, у Сусеку 20, у Черевићу 20, а у Нештину око 20. Од овог броја извори НДХ потврђују убиство

Колико Срба су убили комунисти?

8. август 2017.

У деветој епизоди емисије „Српска раскршћа“ гост је био историчар др Срђан Цветковић, виши научни сарадник са Института за савремену историју. Са њим је водитељ емисије Никола Јовић разговарао о комунистичкој репресији у Србији у периоду 1944 – 1991 , са акцентом на масовна убијања у револуционарном терору, Голи оток и остале логоре и затворе, диктатуру Јосипа Броза и политичку репресију према свима који су проглашавани за неподобне. Која је коначна цифра страдалих Срба од стране комуниста? Сазнајте у овој емисији: Извор: Продукција „Helm cast“ – емисија „Српска раскршћа“

Без тог крша и голог камена, нити могу, нити хоћу

8. август 2017.

Очеви родитељи, моји баба и деда. Обоје стари преко 75 година, обоје својим животом сведоче тешку судбину Босанских Срба и нарочито Босанске Крајине у 20. веку. У Другом светском рату, као деца, у мајчином наручју су бежали од усташког ножа и немачких митраљеза. Очеве су им убиле усташе. Ујаци, стричеви и сви војно способни рођаци су погинули борећи се што у партизанским, што у четничким јединицама. После рата су тешком муком преживљавали и успели да отхране петоро деце, мог оца и још четворо њих. У последњем рату у БиХ , октобра 1995, доживели су „Олују“ после „Олује“, када су здружене снаге АрБиХ, ХВ и ХВО силовито напале српске положаје што

Пребиловчани су људи са највећим срцем

8. август 2017.

Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година. То лијепо село, зове се Пребиловци. Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена… Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце. Живи гурнути у јаму Голубинка

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ЈАХУРА: СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ВАЖНО ЗА СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ

6. август 2017.

Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура оцијенио је да је сјећање на жртве веома важно за опстанак Срба који би према геноциду почињеном над српским народом требало да се односе као Јевреји према Холокаусту. „То питање треба систематски ријешити и затражити поштовање жртава геноцида. Истовремено од БиХ и Хрватске треба тражити да се оскрнављена стратишта обнове и ставе под заштиту“, изјавио је Јахура Срни. Јахура је рекао да сваког дана, а не само 6. августа, треба понављати да је над српским народом у Херцеговини, као и цијелој територији НДХ у Другом свјетском рату почињен геноцид, посебно јер се Србима, који су у 20. вијеку поднијели огромну жртву, више од

Документ о масовном покољу Срба на подручју Чапљине

4. август 2017.

ИЗВЈЕШТАЈ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА О ЗЛОЧИНИМА НДХ НАД СРБИМА НА ПОДРУЧЈУ ЧАПЉИНЕ Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача за Босну и Херцеговину, у „Службеној потврди“ Д.бр. 3478, издатој у Сарајеву 23.октобра 1946. године, „званично засвједочавa да је: I – У масовном покољу Срба, који је извршен, између 22-28. јуна 1941. год, изгубило живот око 105 лица из Чапљине, 43 лица из села Пребиловаца, 8 лица из села Почитеља, 1 лице из села Гњилишта, 49 лица из села Клепаца, 8 лица из села Лознице, 3 лица из села Вишића, 26 лица из села Драчева, 44 лицаиз села Глушци Кљен, 52 лица из села Речица, око

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

3. август 2017.

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста. Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40. Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015. Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

1. август 2017.

Док други величају своје злочинце и злочине, разним скуповима и концертима, ми своје жртве заборављамо! Заборављамо ко смо, шта смо и одакле смо. Дјецу лијечимо преко SMS порука, а влада наручује нова возила, јер су им, како кажу, стара дотрајала. Имам осјећај да смо поново у комунизму, само што сад можеш да кажеш шта мислиш. А, зарад мира ипак ћути, јер зашто да се враћамо у прошлост. Зашто да се сјећамо, невиних цивила и предугачких колона, жена, дјеце, стараца? Зашто да се сјећамо покланих, прогнаних, заборављених? Зашто да се сјећамо, јер то је давно било? Било прије 25 или 75 или 350 година, сјећати се морамо! Покушавају истину преокренути, изврнути

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА