arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Obrad_Kesic.jpg

Кесић: У припреми резолуција о страдању Срба и Хрвата у рату у БиХ

18. јул 2020.

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић рекао је да је најављена резолуција о Сребреници у америчком Конгресу резултат лобирања бошњачке заједнице у САД, те истакао да је покренута акција српске заједнице у Америци да буде донесена резолуција и о страдању Срба и Хрвата. у рату у БиХ. – У разговорима са представницима српске заједнице постоји акција која би увела резолуцију гдје се изграђује мишљење Конгреса и утврђује да су и Срби и Хрвати страдали у рату у БиХ, а истовремено да би била осуђена такозвана Армија БиХ која је одговорна за страдања српског и хрватског народа у Сарајеву – изјавио је Кесић Срни. Он је навео да је

У Хрватској за 30 година уништено 3.000 антифашистичких обележја

18. јул 2020.

У Хрватској је у последњих 30 година срусено око 3.000 статуа, спомен-плоча и сличних обележја посвећених антифашистима. Према писању немачког Дојче веле-а, тренд рушења споменика у некадашњим колонијалистичким земљама привукао је пажњу у Хрватској и због једне наизглед сличне домаће праксе, али док су у Америци, Великој Британији по среди кипови роболвасника и историјских личности повезаних с трговином робљем, у Хрватској се уклањање разних меморијалних обележја односи примарно на оне посвећене – антифашистима. Kако се наводи, реч је о око 3.000 статуа, спомен-плоча, модернистичких апстрактних пластика, реал-социјалистичких споменика и других сличних обележја насилно уклоњених или оштећених кроз посљедње три деценије. ДW пише да је уништавање таквих споменика изазивало у хрватској

Лордан Зафрановић (Фото:fama.com.hr)

Зафрановићев филм „Дјеца Козаре“ добио новац за снимање

17. јул 2020.

Филм „Дјеца Козаре“ редитеља Лордана Зафрановића, који говори о Јасеновцу и страдању српског народа у доба Независне Државе Хрватске /НДХ/, коначно је добио финансијску подршку Филмског центра Србије од 30 милиона динара /255.455 евра/, сазнају „Вечерње новости“. Лист наводи да је Зафрановићев филм прошао послије три покушаја на конкурсима овог центра у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова са националном темом. Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата. Зафрановић је раније рекао да се за овај филм припремао 30 година, да је у питању изузетан сценарио, најбољи који је имао у рукама, те да

Никола Тесла

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Никола Тесла није рођен у Хрватској, него у Крајини као Србин православац

16. јул 2020.

У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника. То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања 150–годишњице рођења Николе Тесле. Тада су о томе објављени многи текстови с нетачним а понекад и злонамерним тумачењима па и фалсификатима. Нетачности су настајале због недовољног познавања историје и државноправног устројства Војне крајине, Хрватске, Аустрије и Угарске, као и територијалног устројства Српске православне цркве оног времена кад је рођен Никола Тесла. Историјски фалсификати у хрватској

Пале: Приказани филмови о страдању у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту

16. јул 2020.

На Палама је синоћ, поводом Дана побједе над фашизмом, приказани филмови „А, Бог је ћутао“, „Сунце и жица“ и „Крст од крви“, сценаристе, режисера и књижевника Симе Брдара, који говоре о страдањима у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту. Директор Кинотеке Републике Српске Снежан Лаловић рекао је новинарима да филмови који су приказани говоре о несрећи Срба, Јевреја, Рома и свих који су завршили у јасеновачким логорима. – То је нешто што би требало приказивати чешће, како би остало упамћено, не због неке мржње, него једноставно да знамо шта нам се дешавало. То је историјско памћење на основу којег градимо будућност – нагласио је Лаловић. Он је истакао да је Симо Брдар без

Амерички конгрес спрема резолуцију за геноцид у Сребреници

15. јул 2020.

У овој резолуцији, која се налази у процедури Америчког конгреса, наводи се да су снаге босанских Срба потпомогнуте војним и паравојним снагама из Србије започели агресију и етничко чишћење у БиХ 1992. године. Америчка конгресменка Еди Бернис Џонсон која долази из реда Демократа у Заступничком дому Конгреса САД-а представила је Резолуцију о осуди геноцида и других злочина над Бошњацима које су српске снаге наводно починиле у Сребреници у јулу 1995. године. У овој резолуцији, која се налази у процедури Америчког конгреса, наводи се да су снаге босанских Срба потпомогнуте војним и паравојним снагама из Србије започели агресију и етничко чишћење у БиХ 1992. године. Истиче се да је у Сребреницу

veritas2.jpg

ДАНАС 27 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ И РАЊАВАЊА СРБА У ВОЗУ КОД ГЛИНЕ

14. јул 2020.

Данас се навршило 27 година од када је, наишавши на мину близу моста јужно од Глине, експлодирао воз у којем су се налазили српски цивили и у којем су на лицу мјеста изгорјеле Маца Данчула /70/ и Сока Рокнић /43/, а око 30 цивила тешко рањено, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Истог дана је у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао и Јанко Радујковић /70/. Перо Гвојић /36/ је у експлозији остао без обје ноге, Јанко Јакшић /34/ је изгубио једну ногу, као и Ђуро Јаковљевић /44/, док је око 25 путника, углавном жена и дјеце, теже и лакше израњавано. Међу рањенима је била и четрнаестогодишња Зорана Рокнић, кћер

Никада не заборави завичај и увијек се враћај!

14. јул 2020.

Док пишем ове редове, размишљам како дефинисати појам завичаја. Могло би се рећи да је то мјесто гдје смо рођени и одакле су наши преци, међутим то ми и даље звучи некако као површна дефиниција. Завичај би у суштини требало да буде мјесто за које сваки пут кад чујеш, ставиш руку на срце а суза засија у оку. Свако од нас има мјесто на коме осјећа да је баш ондје гдје и треба да буде, мјесто ултимативне среће. Њему се увијек враћаш гдје год да одеш и увијек изнова оживиш када ти се укаже пред очима. Тада срце заигра, душа оздрави а ваздух почне поново имати мирис борове шуме и

Стoљeћe бoрбe

13. јул 2020.

Ниje истинa дa смo oдбaцивaли или убиjaли људe сaмo зaтo штo су били нa супрoтнoj стрaни. Moрaм рeћи дa je билo дoстa oних кoje je НДХ рeжим присилнo мoбилизирao, пa смo тo увиjeк имaли нa уму, кaжe 97-гoдишњи пaртизaнски вeтeрaн Блaгoja Вучић. Пише: Зоран Витановић Блaгoja Вучић нajстaриjи je и нajпoзнaтиjи aнтифaшистички бoрaц крижeвaчкoгa крaja. Прeмдa имa 97 гoдинa, joш je члaн aнтифaшистичкe удругe грaдa у кojeм живи. Зaхвaљуjући витaлнoсти и пристojнoм здрaвствeнoм стaњу, пaмћeњe гa oдличнo служи пa нe зaбoрaвљa дeтaљe дoгaђaja oтприje сeдaмдeсeт и вишe гoдинa. Jeр, кaкo с пoнoсoм кaжe, aнтифaшистичкa бoрбa и рeвoлуциja нe смиjу сe никaдa зaбoрaвити. Нa пoчeтку нaшeг сусрeтa мoлимo гa дa нaм

И СРПСКЕ МАЈКЕ СУ КУКАЛЕ: Обиљежено 28 година од страдања Срба на Петровдан 1992. године

13. јул 2020.

На Залазју код Сребренице обиљежено је 28 година од страдања 69 Срба, који су убијени на Петровдан 1992. године. Представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица рекао је да је у посљедњем рату у БиХ прво убијена истина што су учинили западни моћници и медији и да праву истину о карактеру рата свијет тек сазнаје. – Овдје, око Сребренице и Братунца у 1992. години страдало је више од 2.500 Срба од којих су 80 одсто били цивили, а Бошњаци су страдали 1995. године и то само војници. Те чињенице говоре шта је био узрок, а шта посљедица и ко је нападао, а ко се бранио на овим

НЕ ЗАБОРАВИТИ СТРАДАЊА СВЕШТЕНИКА И СВИХ ЉУДИ ИЗ ВОЗУЋЕ

12. јул 2020.

У манастиру Света Тројица – Возућица у општини Завидовићи у ФБиХ служено је вечерње богослужење поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика, међу којима је возућки свештеник Јован Зечевић који је пострадао у логору 1941. године. Протојереј-ставрофор Зоран Живковић рекао је Срни да је ово богослужење молитвено сјећање на тешка страдања свештенства у Другом свјетском рату, али и свих људи са подручја Возуће. „Молимо се Богу за све пострадале. Страдања српског народа и свештеника, међу којима је Јован Возућки, не смије да буде препуштено забораву да би нам свима будућност била боља, а страдања никада више никоме поновљена“, нагласио је отац Живковић синоћ након молитве. Вечерњем богослужењу поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика

СУТРА ПОМЕН СРБИМА УБИЈЕНИМ У СРЕБРЕНИЧКИМ ЛОГОРИМА

12. јул 2020.

Србима убијеним у сребреничким логорима који су били у зградама бивше полицијске станице и Основног суда сутра ће бити одата почаст и положено цвијеће. Предсједник Удружења „Источна алтернатива“ Војин Павловић рекао је да сваке године 13. јула обиљежавају и подсјећају на страдање у сребреничким логорима и одају почаст српским мученицима у тим казаматима. „Разлог што 13. јула одајемо почаст убијеним Србима у сребреничким логорима јесте тај што се тог датума 1992. године сазнало да је група Срба, заробљена на Петровдан у селу Залазје, одведена у Сребреницу. Касније је потврђено да су одведени у бившу зграду полиције гдје су испитивани, мучени и ту им се губи траг. Десет заробљених се још

Турковићева самовољно прогласила дан жалости

11. јул 2020.

Министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић самоиницијативно је и без сагласности Савјета министара о проглашењу 11. јула даном жалости упутила инструкцију дипломатско-конзуларним представништвима и мисијама БиХ да данас спусте заставе на пола копља. Турковићева је то наложила актом који је насловљен са „Инструкција за поступање у складу са одлуком о проглажењу 11. јула 2020. године даном жалости“, пише Глас Српске. Бивши замјеник министра иностраних послова БиХ Ана Тришић Бабић рекла је да гаји пијетет и поштовање према свим жртвама, али да се од комеморације у Сребреници прави политичка прича. Она је истакла да се инструкцијама, које је упутила Турковићева, не показује пијетет према жртвама, већ покушавају да прикупе јефтини политички

Хрвати у школи уче о Диани Будисављевић

10. јул 2020.

Филм о спасавању српске деце од НДХ уврштен у наставни програм у суседној држави. Препорука министарства да га виде ђаци од 13 до 18 година. Филм „Дневник Диане Будисављевић“, о храброј жени која је у вихору рата спасавала српску децу, укључен је у наставни програм у Хрватској и моћи ће га видети ученици већ наредне школске године. Министарство науке и образовања Хрватске оценило је да филм редитељке Дане Будисављевић има јасну васпитну-образовну улогу и препоручило наставницима да га, у оквиру пројектног дана, прикажу ученицима старим од 13 до 18 година. Овај потресни играно-документарни филм истинита је прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је

УСТАШЕ У АУСТРИЈИ НЕ ЖЕЛИ НИ РАДИKАЛНА ДЕСНИЦА: Одбор аустријског парламента усвојио резолуцију против Bleiburga

9. јул 2020.

Одбор за унутарњу политику Националног вијећа аустријског парламента једногласно је усвојио необвезујућу резолуцију против одржавања комеморације код Блеибурга. Резолуцију су покренуле странке ÖВП-а (народњаци), СПÖ-а (социјалисти), Зелени и либерални НЕОС, а подржао ју је, на изненађење многих, и ФПО (Слободарска странка), да би се касније позвао на погрешку у гласању. Прилику да јасно кажу свој став имат ће и сутра кад се о резолуцији буде гласало на пленарној сједници тог заступничког и законодавног дома аустријског парламента. Одбор за унутарњу политику већ је расправљао о томе како се поставити према традиционалној годишњој комеморацији код Блеибурга, а сада је постигнут и надстраначки споразум, извијестили су из парламента. Од министра унутарњих послова Kарла

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА