БЕОГРАД,  /СРНА/ - Удружење Срба из Хрватске најоштрије је осудило иницијативу Хрватске да се сљедеће године уведе међународна награда „Никола Тесла“ и тако обиљежи пријем те земље у пуно чланство ЕУ.

„Са запрепашћењем и гнушањем поново се суочавамо са новом увредом, новом бестидношћу која нам долази из Хрватске. Неко се тамо досјетио да на званичан и државнички начин предложи да се у престоном граду Хрватске, Загребу, устоличи међународна награда за науку под именом Николе Тесле, а да се тиме обиљежи и приступање ове младе државе европској заједници“, изјавио је Срни генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

 

Он пита да ли је предлагачу ове иницијативе познато да је Никола Тесла Србин, из Смиљана, у Лици, и да у Смиљану као и у цијелој Хрватској, Срба од августа 1995. године готово више и нема.

 

„Истина је да у Смиљану постоји Меморијални центар, али је исто тако истина да тамо не постоје Срби јер их је одатле протјерала држава Хрватска“, каже Будимир.

 

Он подсјећа да су Срби одмах по доласку ХДЗ-а постали грађани другог реда, избачени из Устава, што је и био један од разлога за почетак грађанског рата.

 

„Умјесто да Хрватска своје пуно чланство у ЕУ обиљежи тако што ће испоштовати преузете обавезе из Поглавље 23 `Правосуђе и темељна људска права` и вратити Србима основна људска и грађанска права, она је једино спремна да се одужи тако што ће уважити Николу Теслу, јер је поријеклом са подручја Хрватске“, наводи Будимир, виши кустос Историјског музеја Србије.

 

Он указује да се при томе не уважава чињеница да је тада Лика била у саставу Аустрије (Војна Крајина), а да је Тесла преминуо у Америци у вријеме Другог свјетског рата током којег су усташе побиле у Смиљану више од 600 Теслиних сународника.

 

„Није ваљда да предлагач не зна да је Никола Тесла син српског православног свештеника, оне исте Српске православне цркве чије свештенство је на најмонструознији начин страдало за вријеме постојања НДХ. Само у велебитским јамама завршило је више од 50 свештеника чија су имена изнова уклесана на Спомен-плочу која је освештана 24. јуна када је обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941.“, наглашава Будимир.

 

Он сматра да би ове чињенице требало да има на уму Конференција на којој ће учествовати представници УНЕСКО-а, чланови Римског клуба, нобеловци и предсједник Свјетске академије наука и умјетности Иво Штраус.

 

 

Извор: