УТВРДИТИ НАЧИН СТРАДАЊА
СРЕБРЕНИЦА, 7. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - Породице 10 Срба ексхумираних у селу Залазје код Сребренице сачекаће до краја јануара да у Федерацији БиХ буде обављена још једна ДНК анализа, али су одлучне да посмртни остаци потом буду пребачени у Републику Српску ради доказивања како су страдали, рекао је Срни предсједник сребреничке Организације за тражење несталих Младен Грујичић.
"Тражићемо додатно мишљење доктора Жељка Карана, као и да се утврди начин на који су ти људи страдали. Чекаћемо до краја јануара, а у међувремену од Тужилаштва ћемо тражити да изда налог за пребацивање костију. Уколико се то не догоди, тражићемо неке више инстанце које могу да нам помогну", каже Грујичић.
Он сматра да је и ова, пета по реду идентификација дијелова скелета како би се утврдило коме припадају у ствари опструкција коју раде Институт за нестала лица БиХ и Тужилаштво БиХ да би породицама досадило и да би појединачно преузеле посмртне остатке како би се избјегла заједничка сахрана. Тако би избјегли да у свијет оде истина да се у Сребреници догодио злочин над већом групом Срба.
"Такође, постоји могућност да се докаже и на који начин су страдали, што би повукло посљедице за поједине које терете за злочине почињене у Сребреници", наводи Грујичић.
Он је истакао да је мишљење патолога из Федерације БиХ, према налазима у које су имали увид, да су сви страдали од метка и у борби, иако је јасно да су ти људи били заробљени, одведени у Сребреницу, а одатле на мјесто погубљења гдје се неколико муслиманских војника иживљавало над њима док их нису побили.
Према Грујичићевим ријечима, постоје многи свједоци, а и у књизи Ибрана Мустафића "Планирани хаос" сликовито је описано шта се догодило заробљеним Србима.
"Сада није споран идентитет тих људи, породице су задовољне што су их пронашле, али нису задовољне што знају на који начин су страдали, а за то нико није одговарао. Поента је да неко одговара за те злочине", појаснио је Грујичић.
Грујичић је навео да је још у јануару било познато да су у Залазју ексхумирани посмртни остаци Ивана Цвјетиновића, Недељка Глигића, Љубише Глигорића, Слободана Илића, Радивојке Милановић, Миодрага Ракића, браће Бранка и Петка Симића, Драгомира Вујадиновића и Миладина Тубића. Они су заробљени 12. јула 1992. године на Залазју и одведени у Сребреницу.
У извјештају о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, који је припремљен за наредну сједницу Народне скупштине Републике Српске, као примјер дискриминације српских жртава и породица из РС указује се на ексхумацију посмртних остатака 10 лица прошле године у Залазју, а који су по наредби Тужилаштва БиХ превезени у Тузлу, гдје је извршена обдукција.
Иако је Институт БиХ саопштио да је ријеч о "жртвама геноцида" у децембру 2010. године, ДНК методом утврђено је да су то српски цивили, који су убијени 1992. године.
У извјештају је истакнуто да се обдукција посмртних остатака Срба врши у Федерацији БиХ због чега институције Српске остају без икаквих доказа, већ са том документацијом располаже ФБиХ, а уколико се посмртни остаци и довезу у РС, опет на обдукцију долазе патолози из Федерације БиХ и тако се заобилазе институције РС.