У СУСРЕТ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ СРЕБРЕНИЦЕ

Тематски број часописа „Аргументи“ о Сребреници

У сарадњи са бањалучким часописом „Аргументи“ (април 2015, број 24), уочи обележавања двадесетогодишњице догађаја у јулу 1995, холандска невладина организација „Историјски пројекат Сребреница“ објавила је три аналитичка текста на тему Сребренице.  Тематски прилози су из пера Андија Вилкоксона („Сребреница: Ружна истина“), пук. Ратка Шкрбића („Сребреница: Неумољивост математике“) и Стефана Каргановића („У сусрет двадесетогодишњици: Статус сребреничког питања, политички и правни аспекти“). По нашем уверењу, наведени прилози значајно померају границе разматрања сребреничког питања и представљају снажан подстицај критичком промишљању ове контроверзне теме.

Да ли ће до неопходног дијалога заиста доћи зависи од поборника службеног наратива. Они су се током дводеценијског периода од спорних догађаја у Сребреници прославили искључиво упорним избегавањем разложне дискусије. Више од тога, они најозбиљније заговарају забрану оспоравања њихове приче и захтевају кривично гоњење свих који испољавају независан став по овом питању. Дисиденти који нису спремни, без убедљивих доказа, да се сложе да се у Сребреници догодио геноцид и да је у јулу 1995. тамо стрељано „8.000 мушкараца и дечака“ налазе се у положају врло сличном „инакомишљајшчим“ у Совјетском Савезу или неком другом тоталитарном систему. Чињеница да се такви притисци одвијају у друштвима која су формално демократска и признају слободу мисли и изражавања статус сребреничког питања чини још трагикомичнијим.

Без обзира на све предности службене конструкције, која рачуна на безусловну подршку моћног и безазорно репресивног међународног политичког и пропагандног апарата, што практично поништава притворство дијалошке равноправности, двадесет година касније званични мит се ипак незадрживо осипа. Као свака насилно наметнута прича, и ова има ограничен рок трајања. Искрених верника је све мање, комеморативне церемоније су све усиљеније и остављају утисак инсценираности. Зато је примерено   поставити питање: колико „државника“ би долазило у Поточаре без наређења и свести о политички коректној обавези да га беспоговорно изврше? Колико „аналитичара“ и медијских коментатора би ритуално понављали службене сребреничке мантре да се, под претњом професионалне стигме, од њих императивно не очекује да то ревносно чине?

Са задовољством препоручујемо читаоцима овај број часописа „Аргументи“ не само због прилога који се односи на Сребреницу него подједнако и остале текстове који су, као увек, на врло  високом нивоу. Надамо се да ће присталице службеног наратива прихватити изазов и да ће нам се придружити да поведемо отворен и поштен дијалог о томе шта се у јулу 1995. у Сребреници стварно догодило.  Такав дијалог подразумева да ће се саговорници сконцентрисати на аргументе и проверљиве чињенице, избегавајући у највећој могућој мери флоскуле и епитете, јер то не доприноси стицању корисних увида.

Али ако можемо да се позовемо на један од омиљених епитета наших потенцијалних саговорника у дијалогу који предлажемо, да су сви који не прихватају њихову причу „негатори геноцида,“ пријатељски ћемо им бацити још један изазов. После овог тематског броја часописа „Аргументи“ они су сада на потезу да убедљиво оспоре разложност става да се у јулу 1995. године у Сребреници није догодио геноцид.

 

Стефан Каргановић

 

Везане вијести:

СРЕБРЕНИЦА - ПОЛИТИЧКИ ИНСТРУМЕНТ - Jadovno 1941.

историјски пројекат сребреница на бањалучком ... - Jadovno 1941.

ново издање историјског пројекта сребреница ... - Jadovno 1941.

Штанд Историјског пројекта Сребреница на ... - Jadovno 1941.

Ново издање Историјског пројекта Сребреница: „Српске жртве ...