ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ СРБИМА ИЗ ХРАНЧЕ
Парастос побијеним Србима из Хранче
На градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, положено је
цвијеће код спомен-крста и прислужене свијеће за покој душа 20 Срба из
братуначког насеља Хранча који су погинули у протеклом
одбрамбено-отаџбинском рату, а од којих је седам убијено на данашњи дан
1992. године.
Делегације Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца
и несталих цивила и Борачке организације Братунац положиле су цвијеће, а
чланови породица и комшије окадили су хумке и прислужили свијеће за
покој душа њихових убијених сродника и пријатеља.
На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и
Сребренице упале су у ово село са више страна, убијајући српске цивиле
код њихових кућа.
Међу седам убијених биле су три жене, а тога дана 21 мјештанин је рањен, а међу њима је било и дјеце и стараца.
У овом селу, као и осталим око Сребренице и Братунца, муслиманске
формације побиле су становнике које су затекле, опљачкале покретну
имовину, а куће и осталу непокретну имовину попалиле.
"Напад је почео око 15.30 часова. Запуцало је са свих страна, уз галаму и
вику упали су у село и убијали све редом вичући: `Хватај их живе, штеди
муницију`. Убијено је седам мјештана у двориштима, а већина становника
успјела је низ корито Глоговске рјечице да се извуче из села према
Братунцу", присјећа се Анђелко Цвјетиновић, који је тог дана преживио
упад муслиманске војске у село.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и
несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић подсјетила је да за овај,
као ни за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, нико
није одговарао.
Она је навела Хранчу, као и Горње Магашиће гдје је убијено осам српских
цивила 20. јула 1992. године, па српска страдања у четири села на
Петровдан те године и још низ села гдје је у једном дану убијано по
10-20 па до 50 и више од 100 мјештана, као што је било 16. децембра у
братуначком селу Бјеловац.
"Предмети стоје у ладицама у Тужилаштву БиХ и након 23 године од злочина.
Неизвјесно је у којој је фази истрага, да ли се нешто уопште ради на том
питању и да ли ће оптужнице бити подигнуте, а када дођу на ред да ли ће
бити преживјелих свједока да потврде шта се дешавало и ко је и како
починио злочине", рекла је Филиповићева.
Она је истакла да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ,
селективног приступа предметима ратних злочина и дијељења правде јер
годинама Тужилаштво и Суд процесуирају Србе, а опструишу подизање
оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над Србима.
"На тај начин Бошњаке приказују као жртве, а Србе као агресоре и
злочинце што бројни докази и предмети о почињеним злочинима над српским
цивилима и војницима могу демантовати, али они те предмете скривају и
чекају да поумиру свједоци и да злочинце ослободе по устаљеној пракси -
`због недостатка доказа`", рекла је Филиповићева.
Према њеним ријечима, породице несталих и погинулих сматрају да је
референдум једини начин да се коначно ријеши питање рада Тужилаштва и
Суда БиХ и да напокон дође до процесуирања и одговорности починилаца
бројних масовних злочина над Србима у средњем Подрињу, али и у другим
крајевима широм БиХ.
Гордана Стевановић, чија је мајка Љубица Митровић убијена прије 23 године, каже да не вјерује у правосуђе и БиХ.
"Зна се ко су жртве, како су и гдје страдале и Тужилаштво БиХ је требало
да прикупи доказе и подигне оптужнице против починилаца злочина, а не
да прекида истраге због наводног недостатка доказа што им је најчешће
образложење када су у питању злочини над Србима", оцијенила је
Стевановићева.
Она истиче да постоје и свједоци и документи о овим злочинима које Тужилаштво игнорише и прикрива.
Милева Јокић, чији је отац Драгомир Митровић као цивил ухваћен жив 15.
јуна, одведен, мучен и убијен у Поточарима и још није пронађен, рекла је
да не вјерује у правосуђе БиХ, које ради дискриминаторски, осуђујући
Србе, а опструише вођење процеса против Бошњака који су починили бројне
злочине над Србима у средњем Подрињу.
"Како вјеровати у БиХ, чије правосуђе тако ради?", пита Јокићева.
И остали чланови породица погинулих истичу да дискриминација и
лицемјерство правосуђа БиХ уништава и посљедњу наду да је могућ
равноправан живот у БиХ јер српски народ нема права као остали.
Они сматрају да би, можда, референдум у Републици Српској могао
прекинути агонију и опструкцију те довео до промјена у раду правосудних
органа и процесуирања починилаца злочина над Србима.
Чланови породица погинулих истичу да не може доћи до помирења, повјерења
и изградње суживота ако ће припадници једног народа одговарати за све, а
другог ни за највеће злочине и ако правосуђе штити злочинце јер их не
процесуира.
Они кажу да овакав начин рада правосуђа и још неких заједничких институција БиХ доводи до њеног "самоубиства".
Извор: 
Везане вијести:
ПАРАСТОС ЗА СЕДАМ УБИЈЕНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА ИЗ РАНЧЕ
ДАНАС У БРАТУНЦУ ЦЕНТРАЛНИ ПОМЕН УБИЈЕНИМ СРБИМА