ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ПОДРАВАЊУ
СРЕБРЕНИЦА, 24. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Код цркве Свете Огњене Марије у Подравању, код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца и чланова породица страдалих обиљежило је данас 22 године од погибије мјештана овог села.
Делегације општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације и Срба из општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће код спомен-плоче погинулима.
Секретар сребреничке Борачке организације Милош Миловановић рекао је да је прије 22 године у Подравању почињен стравичан злочин над Србима и да ни Хашки трибунал, нити правосуђе БиХ никога нису процесуирали због тог злочина.
"Жалосно је да за злочин над Србима у Подравању, као и за бројне друге злочине почињене над српским цивилима у Сребреници и околини нико од Бошњака није одговарао, док су за страдање бошњачких војника Срби кажњени са више од 1.000 година затвора, што показује да међународни и домаћи судови и тужилаштва раде пристрасно, оптужујући само Србе", истакао је Миловановић.
Он је истакао да погинули нису заборављени и да се неће одустати од борбе за правду и истину, као и да починиоци злочина над Србима морају одговарати.
На данашњи дан прије 22 године јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су ово разуђено планинско село и његове засеоке, пресјекле једину путну комуникацију према Милићима и кренуле у артиљеријско-пјешадијски напад.
Наоружани мушкарци пружили су отпор и борба је трајала цијели дан. Убијена су 32 мјештанина, а након борбе прса у прса у вечерњим часовима неки су се пробили и успјели живи да изађу из окружења.
Драгутин Шарац /84/ са још тројицом мјештана преживио је сакривен три дана у једној шикари у селу и под окриљем ноћи успјели су се извући према Милићима, захваљујући познавању терена.
"Опколили су село и напали са свих страна, пресјекавши пут према Милићима који нам је био једина одступница. Гледали смо како пљачкају и пале нашу имовину и одгоне стоку. Било је и жена и дјеце и стараца који су пљачкали и одгонили стоку. Ноћу нисмо чули покрете и одлучили смо да ноћу кренемо и тако смо се успјели извући", прича Драгутин.
Он каже да су му тог дана настрадали брат Милан и синовац Душан, а да му је други брат Веселин био заробљен и након страшних тортура и мучења у сребреничком логору, гдје су му чак сјекли дијелове гениталија, размијењен је, али је од посљедица мучења умро.
"Причао ми је да га је лично тукао Насер Орић, јер га је познавао с обзиром да му је ишао са сином у школу", каже Драгутин.
Према његовој тврдњи, у нападу су учествовали комшије муслимани из сусједних села који су их познавали и поименично дозивали да изађу из кућа да их кољу.
Братуначки професор Милош Митровић, родом из овог села, каже да су му на данашњи дан прије 22 године убијени мајка Ружа која је имала 65 година и стриц Михајло који је касније нађен без главе.
"Заклан ми је и стриц Драго Митровић који је преживио усташко клање у Другом свјетском рату и живио без моћи говора са траумама до грађанског рата, када су га поново ухватили и заклали потомци оних који су га клали 1941. године. То је јединствен случај да један човјек доживи два клања у два рата за 67 година живота", прича професор Митровић.
Он истиче да су неки Срби били близу скривени и чули да му је кољач рекао "преживио си ћетерес прву, а сада сигурно нећеш" и одсјекао му главу, што значи да га је лично познавао.
Милојка Бибић је тог дана остала без браће Рада и Милована, оца Милоша и мајке Дикосаве.
"Муслимански војници опколили су и напали село са свих страна, а онда су уз неописиву галаму и узвике `алаху егбер` упали у село и убијали све што су стигли. Убијали су све редом - жене, дјецу, старце као да су знали да никада неће одговарати, али постоји и Божија казна, ако их већ Хашки трибунал и правосуђе БиХ не желе процесуирати", каже Милојка.
Она истиче да је сраман однос међународног и правосуђа БиХ који суде само Србима, а за њену породицу која је убијена у свом селу јер су били Срби, нико не одговара.
"Нема ништа од државе у којој је овакво правосуђе и у којој судије и тужиоци по различитим аршинима дијеле правду и опструишу истраге, подизање оптужница и суђење починилаца злочина над Србима", сматра Милојка.
Више од половине убијених у Подравању били су цивили, међу којима је седам жена.
Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни објекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно је опљачкана сва српска имовина.
Од 120 запаљених кућа у Подравању, 80 још није обновљено. Село још нема воду, а неколико старачких домаћинстава, која су била принуђена да се врате на своја имања, још живе у неусловним просторима и подрумима порушених кућа, јер нису добили донације за обнову.
Извор:
Везане вијести: