МОНОГРАФИЈА О СРПСКИМ ЖРТВАМА СРЕБРЕНИЦЕ

  Наша нова монографија, Српске жртве Сребренице, коју читаоцима достављамо у електронском облику али која ће ускоро изаћи из штампе, изузетна је по много чему. То је прва озбиљна и систематска студија о српским цивилним жртвама у складу са Женевском конвенцијом на подручју Сребренице за време рата између 1992. и 1995. Та чињеница довољна је сама по себи да изазове низ питања. Једно је од њих, како је тако важна област истраживања могла остати запостављена толико дуго?  

 

            Поред намере да се ипак почне са прикупљањем и сређивањем грађе пре него што записи и архиве пропадну, а преживели сведоци промене светом, као посебан подстицај за овај рад деловале су осионе и непрофесионалне изјаве бившег тужиоца Суда БиХ Дејвида Швендимана и бившег амбасадора САД у Босни и Херцеговини, Чарлса Инглиша. Окосница њихових ставова своди се на констатацију да су и бројчано и квалитативно српске жртве – другог реда и ако неко то не прихвата то двоје угледника са њиме немају о чему да разговарају. Ми се Швендимену и Инглишу захваљујемо што су свету показали своје знање и културу, али овом монографијом ми јавни разговор на ту тему покрећемо и наставићемо га, са или без њих.

 

          Тема је потресна и евоцира најтамније странице историје. Али ко тражи емоције, овде их неће наћи. Наш циљ је био да о тим догађајима изложимо чињенице до којих смо дошли а не да усковитлавамо осећања, а осветничко расположење – најмање. Циљ нам такође није био да злочиначке облике понашања који се на страницама ове монографије испољавају вежемо за било коју конфесију или етничку заједницу. Разумни људи ће чињенице које се овде износе знати да преточе у одговарајуће ставове и видове политичке акције.

 

          Основна шема ове монографије је опис напада на поједина српска села на ширем подручју Сребренице, али ни важнији инциденти у којима је страдало по неколико особа нису изостављени. У оквиру тих описа наводи се како су поједине жртве страдале и како су уништавани темељи одрживог живота заједнице којој су припадали. У позадини ове слике лебди позната правна формулација Хашког трибунала о „систематским и распрострањеним нападима“ на незаштићене људске скупине. Тешко је присетити се, из богате јуриспруденције ове еминентне правне установе, једног примера коришћења те формулације за кривично гоњење неког зато што су му мета оваквих напада били припадници српске заједнице. Али, без обзира на то, нас ништа не спречава да на истој основи саставимо моралну оптужницу, и овом монографијом управо то чинимо.

 

          У склопу ове монографије доносимо два прилога од посебног значаја. За сваку од до сада идентификованих 705 српских жртава на нашој интернет презентацији поставили смо лични картон са свим за сада познатим појединостима.^[1]  Ради уштеде простора у овој књизи, поред  имена и презимена, објављујемо само најосновније податке за сваког појединца.

 

          Други важан прилог је избор карактеристичних изјава жртава из сребреничког округа за време Другог светског рата датих Комесаријату за  избеглице у Београду. Тај прилог упечатљиво илуструје континуитет злочина на том подручју. Треба ли да се тај циклус понови по трећи пут да би најзад  биле предузете ефективне мере да се још једна реприза тих грозота не дозволи више никада?  

 

          Историјски пројекат Сребреница се нада да ће ово дело послужити као допринос утврђивању истине на једном од етнички најтруснијих подручја Босне и Херцеговине.

 

          Охрабрујемо читаоце да електронску верзију ове књиге поделе са пријатељима и познаницима свих националности и вероисповести широм света.

 

 

Стефан Каргановић 

Везане вијести:

СРЕБРЕНИЦА: ЗВАНИЧНА ПРИЧА НА "АПАРАТИМА ЗА ВЈЕШТАЧКО ДИСАЊЕ"

Сребреница фалсификовање историје

Дама у црним чизмама и заслужена казна за „негирање геноцида“