Крађом костију прикриван злочин

Чланови породица погинулих, саборци, борачка и општинска делегација, састављена од српских представника власти, положиле су цвеће и запалили свеће на Војничком гробљу у Братунцу, где је сахрањен највећи број настрадалих и на српским стратиштима у Биљачи и Сасама. Десет накнадно ексхумираних тела 10. јуна 2010. године сахрањено је - седам на Војничком гробљу у Братунцу, један мушкарац је по жељи породице сахрањен у породичном гробљу на Залазју где је пре 20 година пао у заробљеништво бранећи своје село и породицу, а двоје идентификованих превезени су у Србију и сахрањени у местима где им живе породице.

Породице страдалих Срба, који су пре више од две године ексхумирани у сребреничком селу Залазје, тврде да су у Центру за идентификацију у Тузли украдене кости скелета да би прикрили злочин који је почињен над заробљеним Србима. Стака Цвјетиновић, супруга пронађеног Ивана, сматра да су у тузланском Центру за идентификацију отуђене поломљене кости са скелета да би се прикрио доказ да су заробљеници пребијани и масакрирани.

- Од бивших комшија Бошњака, који су провели рат у Сребреници, сазнали смо да су заробљеници мучени у згради Полицијске станице у Сребреници и испред тог објекта, и да су тако испребијани и измрцварени одвезени на Залазје, где су поклани и побијени на свиреп начин - испричала је Цвијановићева.

Она каже да су од скелета одвојене поломљене кости, иако су били комплетни при ексхумацији пре две године из масовне гробнице у Залазју, одакле су одвезени на идентификацију у Тузлу.

Слађана Јеремић, ћерка убијеног Недељка Глигића, каже да су породице ексхумираних добијале анонимне позиве и информације из Тузле о идентификацији ексхумираних посмртних остатака.

- Због тога смо захтевали да се идентификација обави у Републици Српској, што је након много проблема и опструкције учињено 7. марта ове године када су скелети превезени у Спомен костурницу Миљевићи у Источном Сарајеву - наводи Јеремићева.

Породице су исцрпљене вишегодишњом неизвесношћу, лутањем и тражењем својих несталих чланова као и истине о начину њиховог погубљења, како би после 20 година коначно пронашли смирај, наглашава кћерка убијеног Недељка Глигића.

Масакр у Тузли

Породице погинулих су тражиле информацију у каквом су стању скелети и зашто се идентификује кост по кост када су са Залазја одвезени комплетни скелети, али одговор од Тузланског и Тужилаштва БиХ никада није стигао.

- То нас је навело на закључак да је дошло до отуђивања делова скелета како би се прикрио начин погибије и мучења ових паћеника. Касније смо из Лукавице добили податке да неким скелетима фале делови кичменог стуба или неке друге кости и породице се питају где су нестале када се зна да су са Залазја одвезене у Тузлу - пита Јеремићева.

Извор: Вести