ЦИНИЗАМ ЗАГРЕБА ПРЕМА СРПСКОМ КУЛТУРНОМ НАСЉЕЂУ
БЕОГРАД, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Захтјев хрватског министра спољних и европских послова Весне Пусић да Србија врати Хрватској "покрадено" културно благо представља невиђени цинизам и лицемјерје, јер је од српског културног насљеђа спашено само оно што је донесено у Србију, каже виши кустос Историјског музеја Србије Милојко Будимир.
"Оптужити нас, прогнане Србе, да смо покрали своје иконе и пренијели у Србију представља невиђени цинизам и лицемјерје. Само оно што је донесено у Србију и спашено је. Дио тога већ је враћен, а преостали дио треба да се врати када се створе услови, у првом реду безбједносни", рекао је за Срну Будимир, који је прије рата у Хрватској био кустос Музеја Книнске крајине.
Он је поставио отворено питање Министарству културе Србије зашто не покрене питање споменика културе српске провенијенције који су уништени у Хрватској? "Највећи дио уништен је послије прогона Срба у акцији `Олуја`. Да је ово културно благо уништено и неком већем европском народу, тешко да би се могао опоравити", каже Будимир.
Он наглашава да та чињеница не допире до Весне Пусић, која и даље тражи да се врати "покрадено" културно благо, иако је ријеч о " reliquiae reliquiarum" /остацима остатака/ једва неколико стотина икона.
Коментирашући то што је нова хрватска влада прихватила неке захтјеве Самосталне демократске српске странке /СДСС/, од којих се један односи и на културну баштину и обнову порушених и девастираних српских православних цркава, Будимир закључује да није довољно обновити само објекте, него је важно "вратити живот".
"А то значи да ће Хрватска морати промијенити свој однос према Србима који су њени држављани. Са обновом црквених објеката треба обновити и порушене и запаљене куће, од којих је највећи дио уништен послије `Олује` или на подручјима гдје рата није ни било", подсјећа Будимир.
Он сматра да би то требало да буде главна тема за вријеме предстојећег мониторинга прије уласка Хрватске у ЕУ, а све би то требало да посматра непристрасна европска комисија. "Тек када се врати `жива црква` и обнови живот може се говорити и о враћању културног блага. Али свакако прије тога треба утврдити гдје је завршило културно благо које је послије прогона Срба остало у Хрватској", истиче Будимир.
Он указује да је са прогоном Срба из Хрватске дошло и до систематског уништавања споменика културе - да би се уклонили трагови њиховог миленијумског присуства на тим просторима.
Нажалост, како каже Будимир, у Србији није постојало расположење да се покрене домаћа и свјетска јавност да се заштити напуштена споменичка баштина.
"У протеклом периоду духовна баштина није пописана нити довољно законом заштићена. Ако се овоме дода недовољна брига институција културе у Хрватској, које се баве овом проблематиком, може се закључити у каквом се стању данас она налази", рекао је Будимир.
Према његовим ријечима, све ово упућује да питање српске духовне баштине у Хрватској држава Србија мора узети у озбиљно разматрање, јер ће се тај проблем појавити у свим будућим дипломатским преговорима.
"Српска духовна баштина, без обзира у којој се држави налази, припада нераскидивој цјелини националне културе", истиче Будимир, који је и предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, са сједиштем у Београду.
Он подсјећа да је почетком рата 1991. године формиран у Београду кризни штаб који је имао задатак да из угрожених подручја измјести поједине предмете или комплетне ризнице.
"Све што је учињено изузетно је мало с обзиром на густину тог духовног и културног насљеђа српске прошлости на територијама бивших југословенских република Хрватске и БиХ", каже Будимир и додаје да УНЕСКО и друге међународне организације нису исказале довољну бригу у заштити споменика српске културе.
"Осим непокретних споменика, страдало је и покретно културно благо. Осим драгоцјених литургијских предмета, уништене су цијеле галерије икона на иконостасима - дјела најпознатијих иконописаца и сликара од 16. до 20. вијека. Процјењује се да је заувијек нестало више од 7 000 икона", наглашава Будимир и упозорава да је то умјетнички и духовни геноцид који би тешко могао поднијети и неки јачи и бројнији народ.
"Зато се чини апсурдним захтјев хрватске Владе да се врате иконе и други богослужбени предмети који су пренесени у Србију, јер представљају тобожње `хрватско културно благо`. Ако нису у ситуацији да открију починиоце досадашњих насртаја на црквене објекте, како планирају заштитити то културно благо када би дошло до његовог повратка", пита Будимир.
Он поставља и питање шта је са оним дијелом културног блага које је послије прогона Срба остало у Хрватској и сада му се губи сваки траг?
"У оваквим околностима било би неодговорно испунити ове захтјеве, јер би онај који би ту улогу преузео на себе преузео и саму одговорност. Тим више јер иконе нису само умјетничко благо, оне су и култни предмети и њихов је власник прије свега Српска православна црква, а онда и српски народ", наводи Будимир.
Он поручује хрватском министру спољних послова Весни Пусић да покрене питање достојанственог повратка Срба којима је то културно благо припадало.
"Затварати очи пред свим овим чињеницама и изнова дирати у `живе ране` не охрабрује, него упућује да је ријеч о наставку политике која ништа добро није донијела Србима из Хрватске", каже Будимир.
Министар спољних послова Хрватске Весна Пусић изјавила је недавно да је "у будућим односима са Србијом важно да се Хрватској врати опљачкано културно благо и разријеше оптужбе за ратне злочине".
Припремио: Дарко ТЕРЗИЋ
Извор: 