Припремање кичме

Сећате ли се кад је неки од енглеских политичара у Приштини или Тирани - тамо где се отворено говори о великој Албанији - рекао да је прекрајање граница на Балкану завршено? Не сећате се, наравно, јер тога није било

Прекрајање граница на Балкану је завршено. Лепо звучи, посебно онима који би да задрже садашње плотове, али ко то каже? Енглези, пре неки дан у Сарајеву, кроз уста свог министра иностраних послова, Филипа Хамонда. Озбиљна адреса; без Енглеза на Балкану ништа се значајно не догађа, ево дуже од једног века.

Свака чорба на овој ветрометини, а све су вреле и крваве... има у себи британску мирођију, још од Бенџамина Дизраелија, британског премијера из чијег времена имамо Источно питање. Дизраели је, можда нисте знали, на заседању Призренске лиге, 1878. године - на којој је донет програм уједињења свих територија на којима живе Албанци у једну велику албанску државу - имао свог личног представника, Харија Купера. Од тада до данашњег дана траје та некад делимично објашњива, често неразумљива, чак ирационална подршка службеног Лондона Албанцима и Албанији.

Последње прекрајање Балкана, цртање граница, изведено је 2008. године, кад је Запад од Србије отео Косово и Метохију. На челу отимача били су Енглези, а сад њихов дипломатски првак тврди да је с тим готово; нема више промена граница. Да ли је тако и да ли је Енглез био искрен?

Повод за реакцију Лондона је тврдња Милорада Додика да ће се Република Српска осамосталити, претворити у државу. Коме веровати, Филипу или Милораду. Питање делује наивно и смешно, јер шта је Миле спрам Филипа, а у овом случају питање је и бесмислено; Енглези се у догледно време неће сусрести са српским географским шнајдерајем (Додик то прича углавном у предизборним кампањама) већ са пројектом који је окончан на терену, чека се само формализација. Да, ради се о великој Албанији.

Косово је отето од Србије, сад меркају Прешево и Бујановац, граница између Албаније и Косова годинама не постоји, пола Македоније стављено је под крило двоглавог црног орла, Улцињ је већ укњижен, а планирано је да у састав те државе уђе и део Грчке.

Сећате ли се кад је последњих година неки од енглеских политичара ранга споменутог Филипа у Приштини или Тирани - тамо где се отворено говори о великој Албанији - рекао да је прекрајање граница на Балкану завршено? Не сећате се, наравно, јер тога није било. Случајно, или...?

Говорили су 1990. године Енглези (и Американци приде) да подржавају бившу Југославију, да се нове границе на Балкану неће цртати, па су ускоро признали самосталност Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине. Кад су тај део посла обавили опет су рекли: прекрајање граница на Балкану је завршено. Шеснаест година касније признали су независно Косово, другу националну државу албанског народа.

Хоћу да кажем како је ово последње енглеско „бетонирање“ балканских граница вероватно најава нечега. Е, од тога нечега многима ће зашкрипати кичма.

 

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости