Љушић, Смиља и...

Испоставило се да Радош Љушић није уништио ни једну једину књигу. Није урадио ништа од онога то су му приписивали. Хоће ли коначно неко од оних који су га провлачили кроз медијску канализацију да изађе у јавност и каже: Љушићу, извини?

Ратко Дмитровић

НЕДАВНО је Радош Љушић смењен с места директора "Службеног гласника", а на његово место постављена је Јелена Триван. Видећемо којим ће се стазама кретати "Гласник", та колосална српска адреса укњижена пре 200 година, друго нешто је тема.

Љушић се вратио на Београдски универзитет, по закону има право да предаје још три године, али је, а о томе се мора проговорити, последњих годину и нешто пролазио линијом медијског топлог зеца. Ако сте заборавили, група "српских интелектуалаца", углавном материјално заинтересованих (апанажа у "Гласнику") потпомогнута залудним ликовима неодољиве потребе да буду општеприсутни, прислонила је Радоша Љушића уз бок Хитлеровим нацистима. У тој бестидној кампањи учествовало је неколико познатих медија, а сада кад је све утихнуло и кад је све јасно, завладао је мук, гласнији од оне ружне неопростиво прљаве и злонамерне кампање. Тај мук је све јачи.

Љушића су, подсећам, оптужили да је машином за резање старог папира уништавао књиге. Хитлерови момци су то својевремено решавали на ломачи; што због технологије што зарад медијских ефеката.

Месецима су двојица професора, један адвокат, двојица политичара у принудној оставци, тројица писаца, од којих је Свевишњи само једном подарио малецки таленат (а и то је давно потрошено), један бивши тамбураш, саветник, твитераш, шта ли је, пар злонамерних пискарала... тражили јавни суд за Љушића јер, за бога милога, тај човек у 21. веку спаљује књиге.

Испоставило се да Радош Љушић није уништио ни једну једину књигу. Није поцепао ниједну страницу. Није урадио ништа од онога што су му приписивали. И шта сад? Хоће ли коначно, а чекамо недељама, неко од оних који су га провлачили кроз медијску канализацију покушати да спасе образ и презиме остављено сопственој деци; да изађе у јавност и каже: Љушићу, извини? Само две речи. Има ли ико од њих делић образа и части да спасе не Љушића већ себе. Да скине са сопствене главе прљавштину лажова и клеветника.

Пре неки дан, један овдашњи карикатуриста, из истог миљеа као и ловци на Љушића, ставио је Смиљу Аврамов уз бок Хитлеру, Мусолинију и смрти као таквој. Смиља Аврамов један је од највећих ратних злочинаца у историји, каже српски карикатуриста. Зло достојно Хитлеровог круга.

Кога је убила Смиља Аврамов, коме је нанела зло, коме рекла ружну реч? Смиља Аврамов је годинама била на челу Светског удружења за међународно право, сматрају је једним од најбољих познавалаца међународног права у Европи, предавач је на бројним универзитетима широм света...

Да ли се неко огласио да заштити Смиљу Аврамов, да бар каже да то није у реду? Не. Исти мук као у случају Љушића. Ћуте сви: интелектуалци, професори, писци, политичари, новинари, борци за људска права, академици...

Имамо ли ми, овакви какви смо, икакву шансу?

 

Пише: Ратко Дмитровић

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести: Ратко Дмитровић