Хрватска тоне у кризу, нови избори неминовни
Уместо очекиване стабилизације на свим пољима друштва, као последице уласка Хрватске у Европску унију, ова земља тоне у све већу економску кризу, с новим политичким потресима, растом рејтинга ХДЗ-а и отвореном могућношћу ванредних парламентарних избора који ће на власт вратити хрватску десницу
Хрватска није саставила ни годину дана од уласка у Европску унију а политичка и економска ситуација у тој земљи усложњава се, компликује и довешће, то је сигурно, до ванредних парламентарних избора. При пут у последњих пет година истраживања показују да је Хрватска демократска заједница популарнија од тренутно владајуће Социјалдемократске партије Зорана Милановића. Надлежне службе у Европској унији изнеле су податак да је привреда Хрватске најгора у целом систему ЕУ, да бруто друштвени производ и даље пада, да се бољитак не види ни на хоризонту.
СВЕ ГЛАСНИЈА ДЕСНИЦА Премијер Милановић губи контролу и над странком чији је председник и над владом коју води. Пре неки дан сменио је Славка Линића, министра финансија, једног од најпопуларнијих у Хрватској, свог страначког колегу, што може да доведе до цепања странке. У Ријеци, из које Линић долази, кува као у лонцу, није искључена могућност да ријечки есдепеовци затраже ванредни конгрес странке и смену Милановића.
Десне политичке снаге све су гласније, вођа ХДЗ-а Томислав Карамарко доскора је националну причу доводио до усијања, али се последњих месец дана примирио и реторику пренео на терен који би могао да се квалификује као десни центар. У Загребу тврде да је то последица утицаја једне америчке маркетиншке агенције, ангажоване од стране ХДЗ-а, која од Карамарка тражи да спусти новонационалистичке приче и тежиште пребаци на социјална питања. Ту је Милановић најслабији, процењују Американци.
Све ово Срби у Хрватској посматрају готово незаинтересовано; знају како им је под Милановићем, знају како им је било под ХДЗ-ом. Нема ту битне разлике, с тим што је Зоран Милановић ван сваке сумње антифашиста, али онај антифашиста који не сме нити зна како да се бори против крајње деснице, у хрватском случају против неоусташтва. Бољи пример за овакву тврдњу не постоји од онога што се још увек догађа у Вуковару. Тамо се Стожер за одбрану хрватског Вуковара мало примирио, тачније дошло је до промене тактике. Табле с ћирилицом су поскидане, или разбијене, и ту више посла нема, а оних неколико под сталном стражом повремено освићу прекривене хрватском заставом. Како се то изводи, лако је погодити.
Прошле недеље надлежни суд изрекао је вођи вуковарског Стожера, извесном Јосићу, затворску казну у трајању од осам месеци, због скидања ћириличних табли, али та мера, колико год представљала изненађење (Вуковарци су недодирљиви) није правоснажна и опште је убеђење да ће у другостепеном поступку бити укинута.
НЕТОЛЕРАНТАН, ИСКЉУЧИВ, ОСВЕТОЉУБИВ Али, вратимо се линији највише хрватске политике. Шта садашња ситуација може да донесе овој земљи?
У идеолошком смислу, Зоран Милановић је човек изузетно јасне политичке идеје, далеко од позиције коју је, примера ради, имао његов претходник Ивица Рачан. Код Рачана је увек могло и овако и онако, код Милановића не може. Милановић је, рекох, антифашиста, његов однос према том злу никада није био ни благо помућен, он ту нема ни најмању резерву, за њега је НДХ злочиначка, геноцидна творевина, усташе су највећа хрватска срамота али… Милановић у политичком смислу није храбар човек. Плаши се отвореног сукоба с људима чије идеје презире. Отуда она ескалација усташтва, мржње, нетрпељивости према Србима у Вуковару, па и целој Хрватској, исказана кроз скидање табли с ћириличним натписима. Противници Зорана Милановића знају његову слабу тачку и константно играју на тој жици. Написао сам недавно, на истом овом месту, да би Иво Санадер случај ћириличних табли у Вуковару решио за један дан; похапсио би тамошњу усташију, проблематичне полицајце истерао из службе, вођу локалног ХДЗ-а у Вуковару сменио за пет минута… Милановић је другачији, његово политичко окружење је другачије, коалициони партнери, пре свега Весна Пусић (Хрватска народна странка) константно спекулишу, плашећи се за политички рејтинг.
Милановића прати и глас да је нетолерантан, искључив, помало осветољубив. Тако се за ове две године, колико води владу Хрватске, одрекао неколико блиских сарадника, страначких колега, чак и министара, из разлога који у високој политици и нису посве разумљиви. На пример, извесну Мирелу Холи (водила је у његовој влади Министарство заштите околине и просторног планирања) Милановић је сменио због једног мејла у којем ова тражи заштиту своје пријатељице од неке врсте критике. Интерна страначка ствар. Мирела Холи је након смене одбила Милановићеве утешне понуде, остала у Сабору као независни посланик, изашла из СДП-а, основала своју партију и сада је по свим истраживањима на близу десет процената подршке потенцијалног бирачког тела. Трећа странка по утицају у Хрватској.
Истовремено, Милановић нема снаге да из странке уклони неке високопозициониране особе склоне криминалу, у најмању руку изигравању закона. Посебно је то изражено на локалу и сигурно је допринело паду рејтинга СДП-а, на шта су многи узалуд упозоравали Милановића. Највећи потрес у СДП-у, у последњих десетак година, догодио се пре месец дана када је у Сиску ухапшена Марина Ловрић Мерзел, жупаница Сисачко-мославачке жупаније, једна од најугледнијих у СДП-у, под сумњом да је вишеструким изигравањем законских могућности прибавила велику личну материјалну корист, исказану кроз станове и куће у Сиску, Загребу, Задру… Интересантно, венчани кум Марине Ловрић био је управо смењени Славко Линић.
ЧОВЕК КОЈИ РАЗМИШЉА О ДРУГОМ МАНДАТУ Смену Линића ХДЗ је оценио као почетак убрзаног краја владе Хрватске, уз захтев да се одмах иде на парламентарне изборе. Народ је преварен, СДП никада није имао план опоравка хрватске привреде, све је била маркетиншка ујдурма − поручују већ годину дана из централе ХДЗ-а, а смена Линића значајно је подигла тон ове тврдње и реално је очекивати да Милановић под притиском медија и јавности релативно брзо распусти Кабинет и предложи Јосиповићу расписивање ванредних избора.
А како се у свему овоме понаша Јосиповић? Прилично мудро, с позиције човека који размишља о другом мандату. Неће се он одрећи СДП-а, партије чији је био кандидат, која га је и довела до кабинета на Понтовчаку, али одређени отклони у том смислу већ су регистровани. За смену Линића, на пример, казао је да није изненађење, да је то у раду једне владе нормално и очекивано, али да последице које та смена повлачи за собом нису добре за хрватско друштво.
Јосиповић је, да се подсетимо, за председника Хрватске изабран 2010. године, што значи да ће Хрвати следеће године изаћи на председничке изборе. Истраживања су показивала да је Јосиповић сигуран за други мандат, али недавно се догодило нешто што може да промени ову ситуацију: Хрватска демократска заједница пустила је у јавност информацију да ће њен председнички кандидат бити Колинда Грабар Китаревић и то је, кад су председнички избори у питању, у значајној мери променило перцепцију јавности. Ко је жена? До сада је била министар иностраних послова и европских интеграција, амбасадор Хрватске у Америци а од средине 2011. године ради као помоћник секретара НАТО за јавну дипломатију. Говори шест језика, веома је образована, релативно млада (рођена 1968. године) привлачног изгледа, с несумњиво јаким везама у међународним круговима, умерена у реторици, јавним наступима, страначком експонирању.
Десе ли се Хрватској овог лета, најкасније на јесен, ванредни парламентарни избори, уз очекивану победу ХДЗ-а, отварају се готово неограничене могућности да та партија Колинду Грабар Китаревић у континуитету хрватској јавности представља као велику шансу за бољу будућност државе и народа. Видећемо, у сваком случају биће интересантно.
Што се Срба у Хрватској тиче, они у тој земљи већ годинама не играју никакву улогу. Сведени су на позицију која високој хрватској политици одавно није интересантна. Посебно након уласка Хрватске у Европску унију. Из Брисела су поручили да су Срби у Хрватској унутрашње државно питање. Више него јасно.
Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ
Извор: Печат