Докле

Ратко Дмитровић

Лаже свако ко каже да се злочин не исплати; велике силе проводиле су константно кроз векове геноцид и етничка чишћења, градиле на томе утицај, проширивале моћ, увећавале богатства, и дебело им се исплатило. Милиони људских тела уграђени су у темеље велелепних двораца и палата некада силних империја, данас утицајних држава. 

 

Такозвани мали народи, који су под заштитом ових великих, могу такође ( у својој категорији) да чине шта хоће и никада никоме неће одговарати. Њима је наношење зла, убијање, паљење, пљачка, етничко чишћење... дозвољено.

 

Хрватска је протерала 450.000 Срба, најпре 1990/91. године, из Загреба, Задра, Осијека, Сплита, Сиска, Вуковара, Карловца а онда 1995. године етнички очистила и спалила Крајину. Уместо да за то буде кажњена, Хрватска је награђена. Богато, изнад сваког очекивања, изнад маште. Зло се исплатило.

 

Шиптари убијају Србе на Косову и Метохији последњих 200 година, систематски, упорно, без бојазни, под заштитом Турске, Аустрије, Немачке, Комунистичке партије Југославије, Америке... и награђени су за ту работу. Исплатило им се зло.

 

Срби као мали народ нису и, плашим се, никада неће научити основну лекцију из политике која гласи: "Према јачима онако како мораш, према равноправнима онако како они према теби а према слабијима онако како теби користи". Захваљујући само и једино неспособности српских политичара тај народ је данас у горој позицији него Немци после Другог светског рата.

 

Србија није држава; Србију нико не цени, не уважава, не поштује. Србија је географски појам, аморфна маса, над Србијом су окончани сви експерименти и сви редом су успели. Данашњи Срби се стиде што су Срби; Србија љуби руку која је убија и понижава, чак и онда када је та рука слабашна, бескрвна, нејака; за сваки уступак Србија уместо награде добија нове ултиматуме и казне.

 

Хрватска је већ 20-ак година под апсолутном заштитом Немачке и Америке. На страну у овој причи зашто је то тако, али је тако. Американци су осмислили "Олују" и гурнули Хрвтску да је проведе. Први удар у "Олуји" није био хрватски већ амерички; уочи општег напада, авиони НАТО, са америчким пилотима и под америчком командом, уништили су све кључне центре комуникације Војске Републике Српске Крајине.

 

Па ко је онда могао и да сања да ће Америка дозволити пресуду Хашког терибунала којом се "Олуја" квалификује као злочиначки подухват. Тај суд је основан само са циљем да антисрпску позицију блока Бон-Лондон-Вашингтон умота у газу тзв. међународног права.

 

И поред свега овога нико Београд није приморавао да се ево већ 12 година према Хрватској понаша као умно поремећено дете; да Хрватској дозвољава и даје све а да заузврат ништа не тражи. Ко спречава српске председнике и премијере да већ 12 година не проговоре једну службену реч о данашњем положају Срба у Хрватској, о протеранима, њиховим правима на одузету имовину? И шта лично добијају (Србија не добија ништа) за то ћутање?

 

Онога дана кад су Шиптари прогласили независност Косова српски властодршци морали су- понављам, морали су- да донесу резолуцију у којој се каже да је териториј Косова и Метохије "привремено окупиран". Нико их, чврсто верујем и знам, у томе није спречавао. Због чега нису донели такву резолуцију?

 

Након ослобађајуће пресуде за Готовину и Маркача Србија је требало да прекине све везе са Хашким трибуналом и наложи њиховој канцеларији у Србији да се исели из земље у року 24 сата. Не, Србија је тај однос свела на "технички ниво". Значи... ништа, наставак сарадње. Прогутај шта се не гута и терај даље. Докле?

 

Где је последња линија коју власт у Београду неће прећи? Има ли понижења на које српски режими неће пристати. Има ли иког у тој жалосној српској кући, у центру Београда, ко зна да се у државничким пословима никада не даје нешто за ништа. Заиста, докле овако.

 

Пише: Ратко Дмитровић 

 

Извор: Vesti online