ВРАТИТИ СРБИМА ИМОВИНУ ВРИЈЕДНУ ОКО 30 МИЛИЈАРДИ ЕВРА

БЕОГРАД, /СРНА/ - Само ако избјеглим и прогнаним Србима из Хрватске буде враћена имовина, која је процијењена на око 30 милијарди евра, као и основна људска и грађанска права, моћи ће се тврдити да су то резултати нове хрватске Владе, која мора имати потпуни дисконтинуитет од досадашње политике Загреба, изјавио је Срни Милојко Будимир, предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске.

Коментаришићи Студију о одрживом повратку српских избјеглица у Хрватску, која је јуче представљена у Загребу, Будимир је рекао да ће се само на основу конкретних резултата видјети да ли има помака или је "све само демагогија".

"Чињеница је да је Хрватска учинила све да спријечи повратак и зато је данас једна од етнички најчистијих држава у Европи. Да би прикрила податке о проценту Срба који сада тамо живе, још није саопштила резултате пописа становништва који је проведен у Хрватској још у априлу 2011. године", каже Будимир.

Он је нагласио да охрабрује изјава хрватског предсједника Иве Јосиповића на представљању те студије да "свака политика која у себи има људскости мора водити рачуна о људима који су избјеглице и који желе да се врате у свој дом".

"Једно је сигурно - у протеклом периоду се не може говорити о људскости у Хрватској, а нажалост ни о људскости у ЕУ, која није уважила наше оправдане захтјеве", подсјећа Будимир.

Он наводи да је политика двојних мјерила постала тужна реалност и имала је приоритет још од почетка ратног сукоба на подручју Хрватске.

"Како другачије објаснити да су Албанци на Косову и Метохији од националне мањине стигли до државе, а Срби из Хрватске као конститутиван народ изгубили сва своја права? Уколико се ова неправда не исправи, биће посијано сјеме за нове сукобе и неће се моћи говорити о трајном миру на овим просторима", сматра Будимир.
Он подсјећа да је прогон Срба из Хрватске почео одмах након што је ХДЗ преузео власт - прво су Срби избачени из Устава као суверен и конститутиван народ и почео је прогон који није престао све до завршних акција "Бљесак" и "Олуја" 1995. године.
"Од тада се политика ХДЗ-а није промијенила него је настављена доношењем дискриминаторских закона који су само зацементирали проведено етничко чишћење. Иако је Хрватска у међувремену потписала више међународних и билатералних уговора којима је преузела одређене обавезе, она то није испоштовала", каже Будимир.
Он истиче да је посебно за избјегле и прогнане Србе био важан Бечки споразум о сукцесији из 2001. године у коме се јасно каже да ће права на покретну и непокретну имовину на која су грађани бивше СФРЈ имали право на дан 31. децембра 1990. бити призната, заштићена и враћена у складу са утврђеним стандардима и нормама међународног права, без обзира на националност, држављанство, мјесто боравка или пребивалишта тих лица.

"Прогнани и избјегли Срби изгубили су у Хрватској основна људска и грађанска права и претворени у грађане другог реда. У њихове станове и куће усељени су неки други људи који су добили право власништва иако су посједовали своју имовину на неком другом мјесту", наводи Будимир.

Он додаје да сви покушају избјегличких удружења, који су посебно дошли до изражаја приликом потписивања петиције, нису дали никакав резултат, јер је Хрватска затворила Поглавље 23 "Правосуђе и темељна људска права" и тако широм отворила врата чланства у ЕУ.
"Будући да наши правични захтјеви нису наишли на разумијевање ни земаља чланица ЕУ, сада једино остаје да се искористи мониторинг, тј. период до пуног пријема Хрватске у чланство ЕУ, који се очекује средином 2013. године. Остаје и нада да ће нова хрватска Влада имати више разумјевања од политике ХДЗ-а и тако донекле исправити неправду која нам је учињена", рекао је Будимир.

Он је навео да је наду подгријала недавна изјава потпредсједника хрватске Владе Невена Мимице да нова хрватска Влада "намјерава да омогући компензацију за станарска права и ван подручја од посебног државног старања, те да ће створити услове за повратак свих избјеглица и обештетити жртве рата без обзира на њихово национално и етничко поријекло".

"Што се тиче доспјелих, а неисплаћених пензија, у програму нове хрватске Владе стоји да ће узети у обзир проблем оних грађана који, иако су редовно уплаћивали у пензионе фондове, нису добили пензије одређени временски период, те ће у договору са оштећенима размотрити начине обештећења", каже Будимир.

Према његовим ријечима, то би био тек почетак топљења "леденог бријега", који је постао таква баријера да је у посљедње вријеме готово престао повратак у Хрватску.
"Напротив, у неколико посљедњих година постоји тенденција да је већи број оних који долазе из Хрватске него што се тамо враћају", рекао је Будимир и навео да су на основу ове чињенице и двојица социолога са загребачког Универзитета Милан Месић и Драган Багић дошли до закључака које су презентовали у Студији о одрживом повратку српских избјеглица у Хрватску.
Аутори Студије сматрају да треба трајно ријешити избјегличка питања, али оставити људима да касније мијењају те одлуке, односно да се могу слободно кретати између земље свог пријекла, земље избјеглиштва и неке треће земље, јер им то оставља веће животне могућности.

Они сматрају да избјеглицама/повратницима треба дати слободу да сами изаберу трајно рјешење и да пред њих не треба постављати временска ограничења око располагања имовином и правима.

Извор: