Дејан Јовић: Хрватска хоће територије али не и Србе
Политиколог из Загреба о односима Срба и Хрвата, међусобним тужбама,прогону који је доживео због својих ставова: Може се очекивати повећање страха код свих мањинских заједница. За стање нације некада је боље изгубити рат. У Загребу постоје табуи у које не смете дирати
Дејан Јовић
ОДЛУКА суда у Хагу да одбаци тужбу Хрватске и контратужбу Србије је трезвена и ствара нову шансу за побољшање односа, јер уклања једну значајну препреку. Наиме, парадоксално је да неку земљу тужите за геноцид, а истовремено тврдите да са њом желите добре односе. Она - у њена оба дела - омогућује уравнотеженији приступ анализи ратних и поратних догађаја. Наше су оцене тих догађаја и даље под снажним утицајем пропаганде и митова. Да ли ће, међутим, одлука бити искоришћена у ту сврху? Сумњам. Досад је била пракса да одлуке међународних судова прихватамо само онда када се с њима слажемо. Кад се не слажемо, прво спинујемо како бисмо показали да смо "победили", а ако то не можемо, онда нападамо суд који их је донео. Потом настављамо са старом пропагандом. Бојим се да ће се то догодити и у овом случају.
Овако одлуку суда у Хагу види политиколог Дејан Јовић, редовни професор Факултета политичких наука у Загребу. Јовић је најширој јавности постао познат када га је одлазећи председник Хрватске Иво Јосиповић, неколико месеци пред изборе, сменио са места саветника због његовог става о хрватском референдуму.
- Није било довољно слободе. А нема је ни данас. Агресивност и насиље биле су главне карактеристике наших референдума о независности - оценио је тада Јовић.
Неколико дана касније, док је боравио у Београду на једној конференцији, Јосиповић га је позвао телефоном и саопштио му да је смењен.
На Јовића се сручила лавина. Јавност је хистерично узвикивала да је Југословен и идеолог треће Југославије, великосрбин, енглески шпијун...
Нападе је коментарисао с иронијом:
- Пишу да сам великосрбин, ја мислим да су њима у великом страху велике очи.
Понекад га, каже, нападају и на улици, али има и оних који му прилазе и честитају.
ПОВРАТАК "ТУЂМАНИЗМА" И ДЕСНИЦЕ НА ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ
* Због чега су се десница и "туђманизам" на велика врата вратили на хрватску политичку сцену?
- Што се тиче повратка "туђманизма" - о томе вођа опозиционог ХДЗ Томислав Карамарко говори потпуно отворено. Штавише, да ће се туђманизам појавити и у уставу, и да се у јавности неће моћи баш све рећи, него ће се морати пазити што се говори. Међутим, он заправо реинтерпретира Туђмана онако како му одговара. Заборавља да је Туђман себе још 1989. описао овако: "Ја сам хрватски човјек, марксист, револуционар и повјесничар". Или да је до краја био противник уклањања назива Трга маршала Тита из центра Загреба. Или да је рекао да је његова политика била блиска онима који су у Другом светском рату гинули с паролом: "Живјела совјетска Хрватска". Туђманов поглед на самоодређење био је инспирисан лењинизмом и стаљинизмом, а и његове методе владања су биле такве. Дакле, рекао бих да нам се по садржају враћа пола Туђмана, а по методама владања - цео. Наравно, ако ХДЗ победи на следећим парламентарним изборима.
Ипак, сатисфакција му је да га његови студенти бране, навалили су да баш код њега дипломирају. Упозорио их је да би због тога могли имати проблема, ипак, нико није одустао.
Они који су му наклоњени кажу да је врло талентован, изванредно образован... Завршио је Факултет политичких наука, магистрирао у Љубљани, а докторирао на Школи високе економије у Лондону, предавао је на више универзитета по Европи.
О тренутним односима Србије и Хрватске, у разговору за "Новости", каже:
- Лоши су, нажалост. Ако се упореде са односима у доба Војислава Коштунице и Иве Санадера, или са онима између Иве Јосиповића и Бориса Тадића, видимо да је у тим односима дошло до потпуног застоја.
* Утисак је да у Хрватској влада антисрпска хистерија - ломе се ћириличне табле, нападају Срби, отворено се пропагира усташтво...
- Добро, могли бисмо и другачије да опишемо ситуацију, узимајући у обзир такође да је хрватска влада показала одлучност да уведе ћириличне плоче свуда, па и у Вуковару. Пре неколико дана их је поставила и на уласку у Доњи Лапац - тако да мислим да јој ипак треба признати да се храбро држи закона.
* Ипак, Срби тешко да могу бити спокојни, нарочито након повратка ХДЗ преко нове хрватске председнице...
- Може се очекивати повећање страха код свих мањинских заједница. Већ сад видимо повратак говора мржње, укључујући претње и најаве лустрације, па чак и криминализације неких владајућих партија. Но, садашњи ХДЗ није толико директно антисрпски колико је забављен биткама с неким имагинарним "Југославенима" и "комунистима". ХДЗ има шаролику прошлост кад се ради о Србима: било је раздобља сарадње и чак и коалиција између ХДЗ и СДСС.
* Како је Србима између ХДЗ и СДП?
- Нису сви Срби у Хрватској "лево" оријентисани - расте тренд повратка традицији и конзервативизму и код Срба у Хрватској. Срби су прилично разочарани и у СДП, а не само у ХДЗ. Многи мисле да је ХДЗ далеко опаснији кад је у опозицији, јер онда мобилише националистичке осећаје, а кад дође на власт, онда их смирује и држи под контролом. Тако да тек треба да се види како ће се тај однос развијати.
* Атмосфера се битно погоршала након уласка Хрватске у ЕУ. Зашто Брисел ћути?
- Брисел нема адекватне механизме борбе против национализма у земљама чланицама ЕУ. Много је ефикаснији кад се ради о кандидатима него о члановима. Национализам је једним делом и реакција на процесе глобализације, и догађа се и у низу других земаља које су у Унији, укључујући и неке "старе" чланице.
* На који начин се испољава?
- Види се кроз антиимиграционе политике, антимуслиманску реторику, кроз повећано наглашавање безбедности, па и по цену редуковања слободе. У Европи никада није престала битка са национализмом. Када би нестала Европска унија, нисам сигуран да би се могао одржати мир у Европи, управо због снажних национализама који би се развили у том случају.
СРБИЈА И ЧЛАНСТВО У ЕУ
* Када ће Србија постати чланица ЕУ и коју ће цену за то морати да плати?
- Да би Србија ушла у ЕУ мора да се постигне консензус свих 28 чланица. Србија би морала да повећа број пријатеља и смањи број противника међу земљама-чланицама. Засада, изгледа као да нема воље да се проширење ЕУ убрза, али ЕУ би морала да схвати да ускоро можда више неће моћи да се шири где жели и кад жели, јер се на рубовима Европе појављују алтернативни играчи, као што су Русија и Турска, а ту су и САД и Кина, које имају своје интересе. Ја сам заговорник брзог уласка свих земаља Западног Балкана у ЕУ, а за то је потребно много добре воље у политичком смислу, као и потпуна преданост кандидата том циљу. Ако се, међутим, покаже да то није реалан план, онда треба размислити о неком другом безбедносном, економском и политичком аранжману.
* Како ви оцењујете "Олују"?
- Била је то војна акција којој је примарни циљ био реинтеграција највећег дела територије која се једностраном одлуком одвојила од Хрватске, и у том смислу је била сепаратистичка.
* А шта је после "Олује" остало?
- Резултирала је етничком хомогенизацијом Хрватске, што је и био главни циљ хрватских етнонационалиста, који су у том сукобу надвладали. Коначан исход је видљив из бројева: у Хрватској је 1991. сваки пети становник био припадник неке од мањинских заједница, а данас је то тек сваки десети. То није резултат само "Олује", него и намерног спречавања повратка, као и политике асимилације мањина, те једне опште атмосфере у којој ни данас није могуће слободно говорити и слободно исказати мањинске идентитете без одређених ризика. Хрватски националисти хтели су реинтеграцију територија, али не и људи. С друге стране, код оних који су напустили Хрватску у деведесетим такође нема веће жеље да се врате.
о Због става о референдуму смењени сте са места Јосиповићевог саветника, а доживели сте и јавни линч. Шта ваш "случај" говори о слободама у Хрватској?
- Показује да у Хрватској постоје митови и табуи, углавном везани уз теме из деведесетих, али и неке друге, које још увек није могуће додирнути и довести у питање без ризика - чак ни ако сте председников саветник и редовни професор универзитета. То је последица рата. Наиме, у Хрватској се створила интерпретација да је Хрватска била жртва и победник у рату, који се овде назива Домовински рат. Када себе дефинишете као жртву и победника, не дозвољавате много слободе за нова пропитивања прошлости. За стање нације некада је боље изгубити рат него га добити. Кад изгубите рат крећете од почетка, а сваки почетак је нова шанса. Када га добијете, гледате стално у прошлост и неспремни сте да се мењате.
* Када вас нападају тврде да сте југофил, великосрбин... како се носите са тим?
- Свашта се говорило и писало о мени, али ја нисам политичар и није ми претерано важно да ли сам популаран или не. Дужност ми је да говорим шта мислим и оно што закључујем као професионални политиколог. Мојим критичарима код мене смета све, па и моје порекло, које је делимично српско, а делимично хрватско. Старам се да будем професионалан и фер према свима, али говорим и говорићу оно што мислим, а не оно шта је популарно или што је постало део политичке пропаганде.
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
ПЕЧАТ - Шта је данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО)
ИСПОВЕСТ КРАЈИШКОГ СРБИНА: Мене је протерала моја жена, а да не бих ишао сам она је кренула са мном
БАСТАШИЋ: ДОКАЗИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА КАО "ПОМОЋНО СРЕДСТВО"
ПРЕСУДА У КОРИСТ ВЕЛИКИХ СИЛА, ПОДЈЕЛЕ И СУКОБИ ЋЕ ОСТАТИ
међународни суд правде почео вијећање о ... - Jadovno 1941.
Mеђународни суд (не)правде? - Jadovno 1941.
ВИШЕ ПОВЈЕРЕЊА У МЕЂУНАРОДНИ СУД ... - Jadovno 1941.
ШАБАС: "ОЛУЈА" ЈЕ БИЛА ГЕНОЦИД - Jadovno 1941.