ДАНАС КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

Споменик српским цивилима убијеним у Вариводама

Споменик српским цивилима убијеним у Вариводама

У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморација у спомен на српске цивиле са подручја Шибенско-книнске жупаније убијене након акције "Олуја".


Комеморацију организују Српско народно вијеће и општина Кистање.

На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мјештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико није осуђен, саопштио је данас предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мјесеца по завршетку "Олује", у селу Вариводе, убијено је девет мјештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Рајдивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56). Просјечна старост жртава је 69 година, наводи Штрбац.

Мјесец дана раније, 27. августа, у сусједном селу Гошић убијено је седам мјештана такође српске националности: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75), Душан Борак (56). Просјечна старост жртава је 70 година. Ни за те злочине нико до данас није одговарао.

"Сви убијени у оба села били су цивили, а у тим селима ни у вријеме рата нити у вријеме убистава није било никаквих ратних активности. Остали су зато што нису хтјели напустити своја огњишта и што су повјеровали Туђмановим позивима да свима који нису `окрвавили руке` гарантује имовинску и личну сугурност. А, сви су убијени ватреним оружјем из непосредне близине на кућним праговима", истиче "Веритас" у саопштењу.

Припадници МУП-а су их, наводи "Веритас", тајно покопали на книнском гробљу под ознаком "непознат", иако су знали њихов идентитет. Њихова тијела су у прољеће 2001. године ексхумирали хашки истражиоци, међу 301 тјелом, колико их је било покопано на том гробљу, сви из времена "Олује" и "постолује". Породице су их идентификовале 2002. у Загребу, а сахрањени су у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су већ више пута били скрнављени.

Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, та убиства су релативно брзо процесуирана, тако да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру већ 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић) због кривичног дјела убиства из користољубља.

Исте године Жупанијски суд у Задру, иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дјела, ослобађа их оптужбе у недостатку доказа. Наиме, на главном претресу сви оптуженици су порицали учешће у тим убиствима. а признања у истрази су правдали притисцима од стране полиције и истражног судије.

Врховни суд Хрватске је укинуо првостепену пресуду и случај вратио на поновно суђење. Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, 13. фебруара 2002. године заступник оптужбе је одустао од оптужнице против свих оптуженика јер је "недвосмислено утврђено да они нису могли да почине те злочине".

Ови злочини су били обухваћени и оптужницом Хашког тужилаштва против хрватских генерала у предмету "Олуја".

На основу мноштва доказа Хашки трибунал је утврдио да су убиства почињена, али ни он није могао (хтио) утврдити ко су починиоци, па су "испали" и из оне првостепене осуђујуће пресуде, наводи "Веритас".

Неке породице убијених покренули су судске поступке за накнаду штете, додаје Штрбац.

Послије почетног неуспјеха - а након што је Врховни суд, у једном предмету у фази ревизије, заузео становиште да је смрт њихових рођака узрокована терористичким актом, то јест "актом насиља извршеним из политичких побуда с циљем изазивања страха, ужаса и осјећаја особне несигурности грађана", по ком основу је Хрватска одговорна, и то по начелима друштвене солидарности, равномјерног сношења јавног терета, те правичног и брзог обештећења - указала им се шанса да добију обештећење.

У међувремену су донесене и првостепене пресуде у корист оштећених породица, али држава (Хрватска) их сада оспорава због наводне застаре потраживања, закључује се у саопштењу "Веритаса".

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане вијести:

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

Хрватска одговорна за злочин у Вариводама - Jadovno 1941.

НИЖИ СУДОВИ ДА ПОШТУЈУ МИШЉЕЊЕ ВРХОВНОГ СУДА ...

НОВЦЕМ СЕ НЕ МОЖЕ НАДОКНАДИТИ НЕЧИЈИ ЖИВОТ ...

Олуја - Jadovno 1941.