Без личне карте око 40.000 Срба

Одјава или брисање из евиденције о пребивалишту хрватског министарства унутрашњих послова неће утицати на имовинска права Срба из Хрватске

Александар Милошевић / "Избрисани" не губе ни право на стамбено збрињавање

Александар Милошевић / "Избрисани" не губе ни право на стамбено збрињавање

ОДЈАВА или брисање из евиденције о пребивалишту хрватског министарства унутрашњих послова неће утицати на имовинска права Срба из Хрватске. Овај потез Загреба неће угрозити њихова права на стамбено збрињавање и примање пензије, као ни на судбину старе девизне штедње.

Потез хрватских власти, које су применом новог закона о пребивалишту из евиденције избрисали око 260.000 држављана Хрватске, овако тумачи потпредседник Српског националног вијећа из Загреба Александар Милошевић.

Према информацијама које је добио из хрватског Министарства управе, на списку избрисаних је око 40.000 Срба. Без обзира на то, како каже, свако ко жели да се врати у ову земљу, то може да учини, уз претходну пријаву пребивалишта и набавку нове личне карте.

- Одјавом пребивалишта не губи се хрватско држављанство, него само право на личну карту - објашњава Милошевић. - Овом исправом грађани доказују да живе у Хрватској. Сви који су обухваћени програмом обнове и стамбеног збрињавања, а некретнина им још није обновљена или нису добили стан, неће бити одјављивани. То пише у закону, а хрватски МУП тврди да ће га поштовати.

Милошевић истиче да имовинска питања немају везе са пребивалиштем, али и признаје да ће ова одлука власти утицати на остваривање права Срба у локалној заједници. Он, међутим, каже и да већина права које Срби остварују на основу своје бројности имају основ у попису становништва.

- Нису угрожене ни пензије Срба, јер свако ко је у Хрватској остварио пензију по важећим прописима и даље ће је примати. Она је неотуђиво право. Ко у Хрватској не живи примаће је, али без додатка који добијају пензионери који живе у њој - објашњава наш саговорник.

Потез који се међу Србима из Хрватске тумачи као завршни, административни, чин операције "Олуја" Загреб је повукао 30. децембра. До тада је трајала својеврсна агонија Срба, које су хрватске власти снагом закона принудиле не само да се одјаве, већ и да за то плате таксе вредности око 35 евра.

Саво Штрбац из Центра "Веритас" каже да је од практичних проблема које ће изазвати брисање Срба из евиденције опаснија политичка позадина овог чина.

- Недавна пресуда суда у Хагу потврдила је да смо ми истерани из Хрватске - објашњава Штрбац. - Одјавом пребивалишта на лични захтев доводи се у питање статус прогнаника. Велики број Срба из Хрватске у страху од казни одазвао се позиву хрватских власти и појединих Срба и одјавио своја пребивалишта, што не сматрам добрим потезом.

Штрбац каже да неодазивање на позиве и брисање из евиденције неће утицати на својину и купопродају непокретности. Растанак са хрватском личном картом, међутим, створиће проблеме Србима који су раније добили право на обнову кућа, стамбено збрињавање или друге државне подстицаје.

ТЕШКО ДО ПОСЛА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

НОВИ хрватски закон о пребивалишту, по чијем слову је без личне карте остало најмање 40.000 Срба, ове људе је оставио без шансе да се запосле у већини просперитетних држава Европске уније.

- Богате државе попут Немачке за ступање у радни однос, без обзира на његову форму, осим пасоша земље чланице ЕУ, захтевају и да кандидат има и важећу личну карту. "Избрисани" су губитком исправа остали без ове могућности - каже Штрбац.

БРИСАЛИ И РАНИЈЕ
ХРВАТСКА је одређене категорије држављана и раније брисала са списка пребивалишта. У овом кругу се најпре нашло око 50.000 грађана који никада нису извадили личну карту Хрватске. Брисање су доживели и сви којима је лична карта истекла крајем 2012, а нису извадили нову, као и сви који у адресама нису имали кућне бројеве.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

У Хрватској избрисано 260.000 људи

Загреб тражи доказе од Срба из Хрватске - Jadovno 1941.

линта захтијева од пусићеве да разријеши дужности дарка ...

Линта: Против укидања статуса избеглица - Jadovno 1941.

Линта тражи да се поштује закон о правима мањина - Jadovno ...

ХРВАТСКА: ЗА ПРИЈАВУ ПОВРАТНИКА - РОК 29. ДЕЦЕМБАР