СРЕБРЕНИЦА, 15. ЈАНУАРА /СРНА/ - Код централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице, сутра ће бити служен парастос и обиљежено 20 година од страдања 69 мјештана убијених 16. јануара 1993. године.Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани погинуле у току рата и том приликом биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја. 

У име Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске обиљежавању 20 година од стравичног злочина над српским народом Скелана присуствоваће помоћник министра Душко Милуновић и савјетник министра Милан Торбица. 

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. јануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине. 

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијајући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, настављајући етничко чишћење у Подрињу започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Вијогор и друга. 

Тог кобног дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце. 

Рањено је 165 мјештана, а од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима и њих четворо још се воде као нестали. 

Бјежећи од потпуног уништења, становништво је тражило спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем ледене Дрине. 

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима Дрине. 

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је свега 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима. 

Тог јутра Милени Миловановић погинуо је муж Миленко, братић Томислав Богдановић и још неколико рођака и даљих сродника. Она прича да су цијели дан провели под мостом, јер се од пуцњаве прећи није могло, а Дрина је била дубока и под сталном ватром. 

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом остала непогођена и живе у Сребреници са оцем Мирком. 

Малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без комплетне породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра и брат који још није пронађен, а тек након 16 година обновљена му је кућа. 

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села. 

Нису стигли до Црвице, Жабоквице и Петриче и то су једина три српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату. 

Прије парастоса у Скеланима цвијеће ће бити положено на спомен-обиљежја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима. 

За бројне почињене злочине над Србима у Подрињу, па ни за ове у Скеланима, које су починиле муслиманске снаге, ни након 20 година, нико није одговарао.

Извор: 

Везане вијести: 

ПАРАСТОС ЗА 305 СРПСКИХ ЖРТАВА