БАЊАЛУКА, 10. НОВЕМБРА /СРНА/ - Свештеници Епархије бихаћко-петровачке служиће данас у Бихаћу архијерејску литургију у новоподигнутом храму Свете Тројице, првој православној цркви у овом граду која је обновљена послије 1941. године. 

 

Свечаности у Бихаћу, који је послије незапамћених усташких злочина у Другом свјетском рату и вандализма припадника Армије БиХ у посљедњем рату остао без православних богомоља, требало би да присуствују бројни вјерници и протјерани бихаћки Срби.

У Удружењу Бишћана "Уна" у Бањалуци рекли су да ће у 6.30 часова на мјесту старе аутобуске станице бити обезбијеђена два аутобуса за оне који желе да присуствују поновном рађању српске цркве у Бихаћу, преноси "Прес Републике Српске".

"Очекујемо да широм свијета расијани Срби из Бихаћа и његове околине искористе прилику да дођу у свој родни крај. Владика Хризостом је одредио да се прва саборна архијерејска литургија у новоподигнутом храму служи на дан успомене на Светог Арсенија, другог архиепископа српског. На ову светковину чекамо деценијама“, истичу у "Уни".

Подсјећајући на стравичне злочине који су над српским народом овог краја почињени у 20. вијеку, посебно у злогласној усташкој НДХ, протјерани и расељени Бишћани, окупљени у "Уни", посебно истичу систематско уништавање православних цркава, које је без престанка трајало од 1941. до 1995. године.

Усташка власт је 1941. наредила да се до темеља сруши велелепна православна црква у граду, а да се материјал искористи за дозидавање католичке цркве и звоника. Порушена Црква силаска Светога духа на апостоле била је подигнута и освештана давне 1898. године, а то је уједно био и први православни храм порушен у НДХ. 

Послије Другог свјетског рата, на том мјесту је подигнута зграда општине Бихаћ, гдје се данас налази сједиште Унско-санског кантона. 

Тек 1988. општинске власти Бихаћа додијелиле нову, потпуно неадекватну локацију за градњу нове цркве у дијелу града познатом по клизиштима.

Тек започету цркву 1992. потпуно су уништили екстремни Бошњаци из Армије БиХ, а данас би потпуно обновљени храм, на радост свих Срба овог краја, након више од 70 година коначно требало да буде отворен.

 

 

Извор: 

 

Везане вијести: 

Страница на нашем сајту посвећена стратишту ГАРАВИЦЕ