ХРВАТСКА СЕ НЕ СУОЧАВА СА СВОЈОМ ТАМНИЈОМ СТРАНОМ

Веритас

БЕОГРАД, 8. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Хрватска још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости, што показују некажњавање и срамотно мале казне одговорним за злочине почињене у српским селима у Медачком џепу у септембру 1993. године, наводе у Документационо-информативном центру "Веритас".
Хрватска војска и полиција су у нападу на села Дивосело, Читлук и Почитељ у Медачком џепу 9. септембра 1993. године на монструозан начине убиле 88 Срба - 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година. Међу њима било је 17 жена. Рањеника није било.
Из "Веритаса" напомињу да се трагедија "Медачког џепа" одвијала пред очима УНПРОФОР-а, који није био само пасивни посматрач, већ је активно учествовао у покушају да преузме контролу над овим подручјем и спријечи убијање преосталих људи и уништавање њихове имовине.
Унпрофорци су, послије тродневних борби са хрватском војском и полицијом, по уласку у "Медачки џеп" само могли констатовати, као њихов комадант Жан Кот "да у селима кроз која је прошао више нема знакова живота, ни људи, ни животиња и да је разарање потпуно, систематско и намјерно".
Помоћник генералног секретара УН и шеф цивилних послова у мисији УНПРОФОР-а на подручју бивше Југославије Седрик Торнбери констатовао је "да је након цјелодневног боравка на том подручју наишао на само једну живу кокошку".
Хрватска је по завршеној акцији српској страни предала 52 тијела.
Чињеница да није било рањеника и резултати прегледа тијела (разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине) упућују на закључак да је ријеч о систематском убијању заробљених и рањених.
"Веритас" наводи да је од јула 2001. до априла 2004. године Тужилаштво Хашког суда за злочине у акцији "Медачки џеп" подигло оптужнице против тројице генерала Хрватске војске Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док је истрага против четвртог генерала Петра Стипетића обустављена.
Бобетку због болести оптужница није ни уручена, а од изручења Хагу спасила га је смрт у априлу 2003. године.
Предмет "Адеми/Норац" Хашки трибунал је у септембру 2005. пребацио у надлежност хрватског правосуђа. Иако су се током главног претреса од јуна 2007. до маја 2008. чуле приче које по монструозности начина извршења превазилазе и машту најизопаченијих умова (набијање жене на колац, одсјецање главе, резање прса на шните, распоривање друге жене, бацање живих жена у пламен сопствених кућа, групно гађање ножевима заробљеног војника објешеног наглавачке за стабло…) и приказани шокантни снимци измасакрираних, потпуно голих лешева пореданих у низу од 1 до 51, Жупанијски суд у Загребу оптуженог Адемија, вршиоца дужности комаданта Зборног подручја Госпић, ослобађа свих оптужби.
Оптужени Норац, комадант операције "Џеп ’93", осуђен је на седам година затвора, коју му је Врховни суд пресудом од 19.новембра 2009. године смањио на шест година.
Хрватски суд је објединио Норцу казне ратне злочине у Госпићу ( за злочине над Србима у овом граду у јесен 1991.године осуђен на 12 година затвора) и "Медачком џепу" на јединствену казну од 15 година затвора.
Пошто је Норац у затвору од 2001. године, очекује се да би за годину-двије, могао изаћи из затвора кроз поступке ублажавања казне, помиловања или условног отпуста.
Ова пресуда свакако неће подстаћи прогнане Србе да се, након 18 година изгнанства, почну враћати у и даље пуста и шикаром обрасла села Дивосело, Читлук и Почитељ, у којима данас, од предратних око 600, живи једва десетак Срба, закључује "Веритас".

 

Извор: срна