Први парастос страдалима на спомен-гробљу у Челебићу!

У селу Челебићу, на спомен-гробљу на Барјаку, 3. августа је служен помен за преко 400 мештана овог села који су крајем јула 1941. године побијени од стране усташа. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца из Челебића, Бојмуната и Радановаца одведено је и бачено у јаму Бикушу, где њихове кости и данас почивају. Највећи број мештана села Челебић, махом жена, деце и стараца побијен је у сеоској школи одакле су њихова тела коњским запрежним колима пребачена у већ припремљене гробнице на брдашцу Барјак, где су закопана. Након Другог светског рата, на овом месту је подигнут споменик страдалима чија тела се још увек ту налазе, али је оштећен током грађанског рата деведесетих година.

Парастос, који је 3. августа 2013. године служио парох Лијевањски, отац Жељко Ђурица је (колико је познато) први икада служен на овом светом месту. Овом приликом се окупило 32 људи, махом бивших становника Челебића, потомака оних који су пре 72 године пострадали у овом селу. Од ове године, према жељи потомака, 3. август је установљен као дан годишњег парастоса када ће се окупљени заједнички сећати својих мученички пострадалих предака.

Присутнима се обратио Милован Ерцег, историчар пореклом из овог места чији су претци такође пострадали у овом селу 1941. године. Својим обраћањем подсетио је присутне на трагичне догађаје из јула 1941. године и зло које се тада десило. Такође, присутнима обратио и Никола Петровић, рођени Челебићанин и председник Удружења Огњена Марија Ливањска, који је истакао важност окупљања на овом светом месту, изразио је задовољство што се толико људи окупило на овај дан, истовремено подстичући окупљене да се замисле како би ово окупљање изгледало да је са нама могло бити и 400 пострадалих. Истовремено, својим обраћањем је информисао присутне и о плановима за обнову спомен-гробља на Барјаку, које започиње током августа и захвалио се Челебићанима и осталим добротворима на прилозима.

Током поподнева, мања група људи се са оцем Жељком упутила ка јами Бикуши, где су се, у молитви сакупљени, сетили оних чије мошти и дан данас леже у овој јами.

 

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

 

Везане вијести: 

ЦРНИ ЛУГ, ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ !

Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“

ЛИВАЊСКО ПОЉЕ

Челебић - Гнијездо и проклетство