Два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака
Мр Горан Латиновић
Универзитет у Бањалуци
Одсјек за историју
Ecclesia militans ратује с Тyршевом идеологијом и Libellus accusationis:
два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака
(приредио Василије Крестић), Јагодина: Гамбит, 2005, стр. 213*
Виктор Новак (1889–1977) био је Хрват пројугословенске оријентације, који је високо образовање стекао у Загребу и Риму и који је дуги низ година био професор Универзитета у Београду, гдје је предавао Општу историју средњег века и Помоћне историјске науке. Важио је као велики латиниста и палеограф и изузетан ерудита, чија библиографија броји преко 500 јединица. Међутим, иако се највише бавио ис-торијом средњовјековне Далмације, његово главно дјело тиче се историје XX вије-ка. Наравно, ријеч је о чувеном дјелу Magnum crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, које је објављено у Загребу 1948. године. У предговору овог изузетно обимног дјела, које је посветио ''znanim i neznanim žrtvama klerofašizma'', Виктор Новак пише да је грађу сакупљао неколико деценија, јер је још као ученик гимнази-је почео да прати рад римокатоличког клерикализма, а наставио као члан Аустриј-ског историјског института, Ватиканске палеографске школе и на крају као профе-сор универзитета. Након вишедеценијског проучавања Римокатоличке цркве и на основу огромне изворне грађе, Виктор Новак дошао је до спознаје да усташки те-рор ни издалека не би добио на замаху и ширини да га није распаљивао римокато-лички клерикализам, тј. клерофашизам. Такође, он је закључио да се онај дио кле-рофашистичког апарата који није био непосредно ангажован у вршењу злочина, идеолошки залагао за фашистички режим. Од самог објављивања Magnum crimen је био нападан, а иако штампан у тиражу од 4.000 примјерака, брзо је нестао из продаје, односно био је купован и спаљиван. Сличну судбину имало је и скраћено издање објављено у Сарајеву 1960, као и репринт издања из 1948. објављен у Бео-граду 1986. године.
Међутим, 2005. године изашла је из штампе књига чији наслов упућује на за-кључак да дјело Виктора Новака није објављено у цјелини ни 1948, а ни 1986. године. Приређивач ове књиге академик Василије Крестић у њеном предговору управо пише да данас вјероватно и нема људи који знају да је Magnum crimen у самом процесу настајања доживљавао цензуру, јер је под притиском комунисти-чког врха Виктор Новак био приморан да изостави нека поглавља. Кад је припре-мано друго издање из 1986. године није постојала могућност да се дође до изостав-љених текстова, из разлога што изузетно обимна рукописна заоставштина Виктора Новака, која се чува у Архиву САНУ, није била сређена. Ипак, проналажењем изо-стављених поглавља створени су услови да ово капитално дјело буде комплетира-но, што је и учињено њиховим објављивањем. Два изостављена поглавља штампа-на су двојезично, на српском и на енглеском језику.
У првом од њих, односно у поглављу које је требало да буде четрнаесто у Новаковој књизи, а које носи наслов Ecclesia militans ratuje s Tyrševom ideologijom, Виктор Новак пише да је прво соколско друштво основано у Прагу 1862. године и да је један од његових оснивача био Мирослав Тирш. Главни циљ соколских дру-штава био је подизање националне свијести, чиме је оно постало једна од основа општег народног препорода. Временом се соколска идеологија проширила и у дру-ге словенске земље, а послије Првог свјетског рата српске, хрватске и словеначке соколске организације удружиле су се у једну. Међутим, под утицајем Римокатоли-чке цркве, која је вјерску толеранцију пропагирану од стране соколских идеолога сматрала опасном за римокатолицизам, загребачко соколско друштво убрзо је исту-пило из Југословенског соколског савеза. Осим Тиршеве идеологије, Римокатоли-чкој цркви сметала је и југословенска мисао, према којој је Југословенски сокол-ски савез био веома наклоњен. Виктор Новак пише да је далекосежни план о клери-кално-сепаратистичком дјеловању Римокатоличке цркве био угрожен соколском идеологијом и функционисањем Сокола Краљевине Југославије. Иако се творац со-колске идеологије Мирослав Тирш није одрицао ни Бога, нити цркве, поједини хрватски бискупи жестоко су га нападали као безбожника, а међу противницима соколске идеологије истицали су се сарајевски бискуп Шарић и крчки бискуп Сре-брнић. У суштини, Виктор Новак је у овом поглављу показао колико је врх Римо-католичке цркве био антијугословенски и профашистички, па је и разумљиво, са становишта времена у којем је прво издање штампано, што му је било онемогућено објављивање овог текста.
Из истих разлога било је онемогућено и објављивање поглавља Libellus accusa-tionis, које је требало да буде петнаесто у Новаковој књизи, а у којем је ријеч о про-меморији коју је дон Франо Иванишевић упутио 1934. године надбискупу Алојзију Степинцу. Искусни свештеник Франо Иванишевић изнио је запажања о Римокато-личкој цркви у Југославији, истичући да у југословенској држави постоји потпуна слобода и равноправност вјероисповијести и да Римокатоличка црква није у подре-ђеном положају (насупрот схватању већине римокатоличких свештеника), па стога критикује њен непријатељски став према југословенској држави. Такође, дон Фра-но Иванишевић изразио се веома повољно о краљу Александру I Карађорђевићу који ''kao sin ove zemlje jednako plemenitim srcem osjeća za vjernike jedne i druge crkve, što on svaki dan dokazuje ne samo riječima nego dobrotvornim djelima pružajući iz svoje darežljive ruke obilne novčane potpore katoličkim crkvama i ustanovama''. Нема сумње да је овакво запажање додатно утицало да комунистички режим и ово по-главље цензурише, односно да онемогући његово објављивање. Алојзије Степинац никада није одговорио на писмо Фране Иванишевића, а Виктор Новак сматра да је на загребачком Каптолу, тј. у загребачком надбискупском двору, постојао само је-дан далекосежни циљ – држава у којој ће Римокатоличка црква бити једини и све-моћни чинилац.
Објављивањем ових поглавља дјело Magnum crimen Виктора Новака напокон је комплетирано. Оно је незаобилазно свима који изучавају или ће изучавати фак-торе који су рушили југословенску државу, као и онима који се буду бавили идео-лошким основама геноцида над Србима 1941–1945. С обзиром на то да је од по-сљедњег издања Magnum crimena прошло више од двадесет година, очигледна је потреба да ово дјело поново буде објављено и то у цјелости, заједно са изоставље-ним поглављима, и да буде преведено не само на енглески, већ и на друге свјетске језике.