Мај 2031
Петрова гора, у предјелу Калови усташе су поклале 13. маја 1942. 28 жена и дјеце. 
Село Војишница, Војнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маја 1942. године поклале 189 српских сељака од којих 93 дјетета у старости до 14 година.
У Сарајевском насељу Пофалићи и сусједним насељима Велешићи, Бућа Поток и Граовиште, 16. маја 1992. године догодио се још један злочин без казне. Паравојне муслиманске формације убиле су најмање 70 српских цивила.
Крвави пир настављен је и наредних дана. Убијено је најмање 160 Срба, од којих око 50 жена и 42 лица старија од 60 година.
Преживјели се поменима сјећају својих најмилијих, док џелати славе побједу у тзв. Пофалићкој бици и дан општине Ново Сарајево.
21. маја 1992. године, припадници паравојних муслиманских снага пресрели су у мјесту Жутица, на регионалном путу Милићи - Сребреница, камион којим су се превозили радници предузећа "Боксит" и мјештани села Подравање и из засједе убили осморо цивила, међу којима и двије жене.
На Борак Брду код Новог Горажда, 22. маја 1992. године, на кућном прагу припадници тзв. Армије БиХ убили су петеро Срба.
25.5.2031 - 27.5.2031
злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намјери муслиманских фанатика да изврше агресију на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раније је потврђено да је поднесено шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Убијено је најмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена је силовано, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени. Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се тих страшних дана, када су се "саплитали о лешеве својих најмилијих", као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске "платила неке Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".
За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела. Трагични биланс износи: 54 мртва за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.
На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири пројектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили најмање 11 цивила, међу којима Сању Миленковић (16), једног од најталентованијих младих математичара у свету.
