Јануар 2031
Петриња, православно гробље. Усташе су 7. јануара 1942. На православни Божић поклале 49 Срба из села Комоговине, Јошевице и Моштанице.
Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао "Прихватилиште за дјецу избјеглица". Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством "Женске лозе усташког покрета" и "Усташке надзорне службе". Непосредно управљање "дјечјим прихватилиштем" било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци.
Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора. Дјеца су овдје, па и она најмања, стара неколико мјесеци, морала лежати на поду, тек са танким слојем сламе, без одјеће и покривача. Први транспорт у Сисак је стигао 3. августа 1942. са укупно 906 дјеце. Дан послије долази још 650 малишана, а у трећој групи, која је у Сисак допремљена 6. августа, налазило се 1.272 дјеце.
У Теслићевој стаклари и у новоподигнутим баракама, тзв. Карантени, налазио се општи сабирни логор за мушкарце, жене и дјецу. Овдје је током августа и септембра 1942. од родитеља који су одабирани за присилни рад у Њемачкој одузето 3.971 дијете.Тако је од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. у Сиску било заточено 6.693 дјечака и дјевојчица, Срба са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.
14. јануара 1942. године усташе су злостављале и побиле око 350 мјештана славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца. Ријеч је о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акције на Папуку.
У зиму 1942. паде велики снијег. Чуло се за стравичан злочин који се збио у селу Драксенићу, код Босанске Дубице. Усташе су 14. јануара, у рану зору, на Мали Божић, на превару похватали народ. Неке су побили код њихових попаљених кућа, а у самој цркви измрцварили су 64 људи, жена, дјеце и стараца. Било је укупно 207 убијених.
ШЕКОВИЋИ, 14. ЈАНУАРА /СРНА/ - На гробљу Ловница у Шековићима данас је служен помен за 17-оро Срба који су 14. јануара 1993. године у селу Јелачићи у општини Кладањ убијени у нападу припадника тзв. Армије РБиХ."За један дан страдало је 17-оро мјештана. Жртве су биле старије жене, дјеца. Убијено је све што је било затечено у селу. Куће су порушене до темеља, што говори о намјери да се затре све што је било српско", рекла је предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Шековићима Миланка Ступар.
Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су трагичног 16. јануара 1993. године у рану зору српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијајући и кољући цивиле на спавању у кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, настављајући етничко чишћење у Подрињу започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Гниона, Осредак, Вијогор и друга. Тог кобног дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.
На Крстовдан 1942. године, усташе су на падинама Требевића, тачније Лијешћа-Драгаша кућа (скретање ка врху Требевића) Звјерски мучили и убили Рајка Драгаша и његових шесторо дјеце: Милка (17 год.),Неђо (15 год),Срето (8 год.),Рада (6 год.)Крсто (4 год.) и Љиља (3 год.)
Ратковић страна, код Чемернице, Вргинмост, 20. Јануара 1942, на св. Јована, Крсну славу, усташе су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом, жене и дјевојке прије тога су мучене и силоване
Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. јануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба.
Село Батинова Коса, Вргинмост, 21. јануара 1942. усташе убиле 30 српских сељака.
