У Старом Броду на Дрини: Помен страдалим у прољеће четрдесет друге

Крајем марта и почетком априла  1942. године, усташе, под командом Јура Францетића, кренуле су од Сарајева у намјери да униште српско становништво  до ријеке Дрине. Била је то једна од најкрвавијих усташких офанзива у Другом свјетском рату, у којој је на звјерски начин уморено хиљаде  невиних  људи – жена, дјеце и стараца.

 

 

Овим крвавим походом усташе су  имале циљ да, прије свега, побију што више  Срба и да учврсте власт  НДХ на источној граници.  Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући  испред себе  десетине хиљада избјеглица и општина Пале, Соколац, Хан Пијесак, Рогатица и Вишеград, које су кренуле  да спас нађу у Србији. Италијанска војска није дозволила прелаз преко моста у Вишеграду, па је  несрећни народ беспућем  кренуо  према Милошевићима и Старом Броду,  гдје је  доживио незапамћен покољ. Побијено је преко 6.000 цивила. Најмасовније и најмонструозније убијање десило се 22. марта 1942. године у Милошевићима и Старом Броду, селима наслоњеним на  ријеку Дрину.

 

Преко седам деценија се  срамотно  ћутало о овом  страшном злочину. У Старом Броду је 2008. године  подигнуто спомен-обиљежје у знак сјећања на овај злочин, а  освјештао га је митрополит дабробосански Николај. Након тога,  овдје је подигнута Спомен-капела и друга  обиљежја која  подсјећају на  крваво прољеће четрдесет друге.

У Спомен-капели на Старом Броду, јуче су свештеници вишеградске и рогатичке парохије, у присуству представника републичких институција  и општина Рогатица, Пале, Соколац, Хан Пијесак и Вишеград служили парастос за 6.000 Срба, уморених од стране припадника Црне легије Јура Францетића.

 

 

Након помена невино страдалим, јереј Драган Вукотић обратио се присутнима и подсјетио на крваве мартовске и априлске дане  четрдесет друге у Милошевићима и Старом Броду.

- Вјерујем да сте чули за Јадовно, Јасеновац, херцеговачке јаме  и друга стратишта, а многи нису знали  да је овдје, у Милошевићима и Старом Броду  звјерски убијено преко шест хиљада Срба - жена, дјеце и стараца. Према свједочењу преживјелих, најстрашнији  покољ десио се на данашњи дан, на  празник Младенце. Догодило се оно што је  људском разуму непојмљиво. Пуних 70 година се ћутало о овом злочину,  није било ниједног помена, ниједног споменика жртвама,  а само  стотинак метара одавде налази се спомен-обиљежје  једном партизану. Наша црква је  нашла начина да ово мјесто страдања одбрани од заборава. Изградили смо споменик  убијеним, спомен- капелу и  друге садржаје. Данас, по први пут, у овом  духовном  задњу  опојали смо непојене и заборављене – рекао је јереј Драган Вукотић и додао да ће се у Спомен-комплексу Старог Брода још много тога  изградити у знак сјећања на  страдалаштво српског народа.

 

 

Савјетник министра рада и борачко инвалидске заштите  генерал – потпуковник Милан Торбица, рекао је  да  обиљежавање  страдања  Срба у Милошевићима и Старом Броду треба да  добије републички значај, умјесто регионалног.

- Црквене општине и општине Рогатице и Вишеграда ће предложити Влади Републике Српске да манифестација обиљежавања у овом спомен-обиљежју жртвама усташког тереора у Старом Броду уђе програм обиљежавања историјски значајних догађаја - рекао је Торбица.

Он је истакао да је ово светилиште на које би требало да долази омладина и учи се историји која је скривана, да зна шта се у марту и априлу 1942. године овдје догађало.

 

 

Срели смо јуче у Старом Броду и старину Милорада Ћебића из Бранковића, који је  аутобусом дошао из Београда да би се поклонио сјенима  мученика.

- Био сам деветогодишњак, али и данас се сјећам  набујале  Дрине и српске несреће.  Топили су се  сњегови и падала киша. Дрина нарасла од брда до брда, хучи, носи лешеве ,  плутају водом  косе дјевојачке, све леш до леша, преко којих си могао да пређеш воду. Моја породица је имала срећу да  се чамцем пребаци на другу страну да се паси од покоља. Стриц је за  превоз Швабама  дао дукате. Они који су остали били су преклани и бачени у ријеку.  Неки  подаци говоре да  је, бјежећи од усташког ножа, у Дрину  скочило  320 српских дјевојака.  Чак су се  њемачки војници згражавали  на  оно што су усташе радиле и, у једном моменту, стале пред крвнике -  казује Милорад.

 

 

И Гојко Драгичевић из Борика био је јуче на мјесту страдања српске нејачи.

- Моја најстарија  сестра Новка  истргла се из мајчиног загрљаја и  заједно са још три дјевојке скочила у ријеку, отиша у смрт  да би избјегла усташку каму  – каже Гојко, који је, иако у позним годинама,  са педесетак младих Рогатичана  дошао  да  се помоли за душу мученика.

Начелник општине Рогатица Томислав Пухалац рекао је да су Срби овдје два пута убијени, прије 72 године и послије Другог свјетског рата, кад је истина о овом усташком злочину прикривана од комунистичких власти.

 

Помену су јуче присуствовали начелници  пет општина  - Пале, Соколац, Рогатица, Хан Пијесак и Вишеград.

Према ријечима начелника општине Соколац Милована Бјелице,  преко хиљаду српске нејачи са подрчја соколачке општине смрт је нашло под камом Францетићевих бојовника у Милошевићима и Старом Броду.

- Ово мјесто мучеништва мора да постане мјесто ходочашћа, мјесто гдје ће долазити  хиљаде  људи на поклоњење жртвама усташког терора. Сваки род на Романији  изгубио је неког овдје у прољеће  четрдесет друге - рекао је Бјелица.

 

 

И предсједник Предсједништва Борачке организације РС Дражен Перендија био је на скупу у Старом Броду.

- У минулом Одбрамбено-отаџбинском рату смо се  ујединили, што нас је спасило новог погрома. Историја се није поновила и мислим да се то неће никад ни догодити. Овај комплекс мора  добити нове  садржаје, у данима сјећања на  жртве у Милошевићима и Старом Броду  овдје  се морају наћи млади из свих општина Сарајевско-романијске и Дринске регије,  да  овдје  уче  историју, како не би робовали заблудама, вјеровали у  историјске  фалсификате -  истакао је Перендија.

Злочин се догодио и данас о томе свједоче преживјели.  Ћутање седам деценија је срамота  за српски род.  Српска православна црква и њен народ су проговорили сјећањима и  изграђеним спомен - обиљежјима у Старом Броду.

 

 

Било је и оних који су  и у вријеме  када је истина била утамничена, говорили о злочинима усташа. Један од њих је књижевник из Београда Момир Крсмановић, који је  поријеклом из овог простора, који је храбро  свједочио  о покољу на  Дрини четрдесет друге својом књигом „Тече крвава Дрина“ и због тога био прогоњен од комунистичких власти. У новембру 2008. године представљено је дјело групе аутора  „Заборављени злочин – Стари Брод“, које је издало Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна и издавачка кућа „Дабар“.

Нaдамо се да ће много тога што се још увијек не зна изаћи на свјетлост дана.

Пише: В.Елез

Извор: Општина Соколац