Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника
На почетку књиге „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933” као мото истакнуте су речи краља Александра о значају села : „Кроз све мучне периоде наше историје, село је било и остало будан чувар националних тековина и извор снаге... . Радити у правцу културног и привредног подизања нашег села, уз строго чување његовог националног карактера, значи одговорити дужностима садашњости и потребама нашег здравог и успешног развијања у будућности.”(1)
Места Трстена, одакле је деловао жупник, усташки повјереник.
Соколско друштво Дубровник радило је на оснивању соколских сеоских чета. У извештајима за скупштину соколског друштва Дубровник одржану 28. фебруара 1937. истакнуто је: „тихи и незапажени ситни рад појединаца соколских радника, ... савјесно и предано вршили своју соколску дужност. Показали су труд и преданост оних који су по бури, мразу, киши и жези одлазили у наше крше или на неки усамљени оток и обављали један важан народни и соколски посао.” (2) Соколско Друштво Дубровник имало је 1932. 9 чета са 491 чланом, 26 нараштаја и 134 деце а 1933. 18 чета са 916 чланова, 74 нараштаја и 201 деце. Соколска чета Орашац основана 1931. имала је 1934. 74 члана. (3) У Управи су 1934. били : старешина Карло Ракиџија, заменик старешине Нико Фери, вођа Антун Ракиџија, тајник Луко Лучић, благајник Антун Павићевић, заменик благајника Иво Кирола, Иво А. Кљуничек, просветар Надан Палчок, заменик просветара Лујо Мозара, економ Иво Кирола, референт за пољопривреду Андрија Надалин, прочелник музике Михо Домаћин. Ревизори су били : Влахо Сухор и Луко Куси.(4)
Чета из Орашца је учествовала на соколским приредбама у Дубровнику и околини. Соколска чета у Луци Шипањској 7.6.1937. положила је камен темељац свог соколског дома. На свечаности биле су соколске музике из Стона, Орашца и Дубровника, око 600 сокола и око хиљаде других излетника. Дошли су соколи и народ из околине : Стона, Орашца, Затона, Мокошице, Суђурђа, Колочепа, Бабинопоља, Говеђара, Дубровника и Жупе дубровачке. (5) Соколска чета у Луци Шипанској прославила је 14. августа 1938. отварање свог соколског дома. Међу гостима били су чланови чете Бабинпоље и народ из других мјеста на отоку Мљету; затим чете из Сланога, Мравинца, друштво из Стона са музиком, чета из Орашца са музиком и чета из Мокошице. Са два пароброда стигло је матично друштво из Дубровника са делегатима друштва у Требињу и чета из Жупе дубровачке. (6) Двадесетогодишњица Уједињења 1938. у Дубровнику обележена је постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которској 1914/15. : Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. После свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије" и соколских чета са заставама а чете Орашац и са својом музиком откривена је свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила (7)
Срби католици сматрали су да је соколство цемент и темељ Југославије.(8) Зато су масовно ступали у редове сокола. Насупрот соколима била ХСС и франковци повезани са делом римокатоличког клера који су тежили разбијању Југославије. О нападима хрватских сепаратиста на соколе и њихову имовину писала је соколска штампа и недељник ,,Дубровник”. Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „ Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу.” (9) У селу Орашцу је септембра 1938. изгорела кућа истакнутог сокола Креша Крилановића. Ватра је подметнута тако да је цела кућа са намештајем изгорела, остала су само 4 гола зида. (10) У чланку „Соколским радницима пале куће“ објављеном 15. октобра 1938. у „Братству“, гласнику соколске жупе Осијек, наводи се: „У Орашцу, напредном месту у близини Дубровника, запаљена је кућа једном соколском раднику док је с мајком боравио у Дубровнику. Као опомена да ће то недело бити извршено извешена је неколико дана пре црна застава. Будући да је на исти начин дат знак и старешини чете бр. Ракидији, бојазан је да ће и његова кућа бити запаљена, у толико пре што се његовом заслугом подиже у Орашцу соколски дом.“ (11) У недељнику „Дубровник” у чланку „Политичке штете у Орашцу” наводи се да је у ноћи између 6 и 7 јануара 1939. посјечено Ђуровић Марку, члану соколске чете у Орашцу, 15 комада великих лоза и 4 стабла јабука. Штета је процењена 6.500 динара. Ствар је била предана у рука суда. (12)
Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. створена је Бановина Хрватска. ХСС је у Бановини Хрватској користио власт да прошири прогон југословенских националиста, Срба и сокола. Недељник „Дубровник“ пренео је писање клерикално-мачековског листа „Народна Свијест“ из Дубровника да је њен као и свих оних који мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њој свакога ко је био члан сокола требало је не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. (13) Недељник „Дубровник” пренео је из „Гласа Приморја”, органа ЈРЗ у Сплиту чланак у коме се истиче: „ … имаде код нас листова односно људи који у њима сервирају и пропуштају натписе, којима је циљ харангирање улице, вријеђање, изазивање и потенцирање мржње и поцијепаности у народу. У посљедње вријеме „Хрватски Гласник” у том правцу својим написима, упућеним против соколских друштава, која се нигдје не огријешише својим радом у новоствореној ситуацији, која чак своју акцију сведоше на најужи рад у дворанама, ... врши незгодну улогу. То писање, које у многим случајевима обилује и неистинама и тенденциозним рачунима појединаца...”. Коментар листа „Дубровник” био је : „Кад је и „Глас Приморја” ... сматрао потребним да овако иступи, тада је лако појмити како у већине код ХСС дух споразума сматрају само простом фразом, а раде и радиће онако како су и до сада радили.” (14)
По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу. (15) Савез сокола забрањен је, а чланови изложени прогону. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву : ,,Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.” Дон Нико Дарешић добровољно је ступио у 369. легионарску пуковнију која се борила на источном фронту. (16)
Соколско друштво Дубровник је ради унапређења пољопривреде и ширења патриотизма радило на оснивању соколских сеоских чета. Соколска чета Орашац основана је 1931.Срби католици сматрали су да је соколска организација цемент и темељ Југославије. Зато су масовно ступали у редове сокола. Насупрот соколима била ХСС и франковци повезани са делом римокатоличког клера који су тежили разбијању Југославије. О нападима хрватских сепаратиста на соколе и њихову имовину писала је соколска штампа и недељник ,,Дубровник”. После стварања Бановине Хрватске хрватски сепаратисти појачали су нападе на соколе. По избијању Априлског рата Сељачка заштита с усташама разоружавала је делове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла своју улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу. Све што се догађало у Бановини Хрватској било је увод у оно што се догађало у НДХ. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташку НДХ. У својој изјави истакао је учешће усташа из Орашца у терору.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 9;
2.„ Главна годишња скупштина Соколског друштва-Дубровник”, „Дубровник”, Дубровник, 6 марта 1937, бр.5, стр.3 ;
3.„Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 187,198, 199, 200-202, 203;
4. Уредио Анте Брозовић, ,,Соколски зборник”, Година I, Београд 1934, стр. LXIX;
5.„Лука Шипањска 7-VI”, стр. 2, бр. 20, „Дубровник”, 12 Јуни 1937, Дубровник;
6. „ (Велико Соколско славље)”, „Дубровник”, Дубровник, 20 августа 1938, бр. 32, стр. 3; 7.„Дубровачке вјести", бр. 48, „Дубровник”, Дубровник, 3 децембра 1938, стр.4; 8. „Једна потреба и једно право Срба католика”, „Дубровник”, бр. 26, Дубровник, 1.јула 1939, стр. 1;
9. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;
10. ,,Палеж куће у Орашцу”, ,,Дубровник”, бр. 35, Дубровник, 3 септембра 1938, стр.4;
11. „Соколским радницима пале куће“, „Братство“, Гласник соколске жупе Осјек, бр. 10, 15. октобра 1938, Год. VII, Осјек, стр.204;
12. „Политичке штете у Орашцу”, бр. 4, „Дубровник”, 27. јануара 1939, Дубровник, стр. 4;
13. „У том грму зец лежи“, „Дубровник“, Дубровник, 30 септембар 1939, стр. 3;
14.„Више помирљивости и обзира”, „Дубровник”, 18 новембра 1939, бр. 46, Дубровник, стр. 4;
15. Нева Журић-Скоти, Талијански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;
16. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;
Везане вијести:
Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уједињење 1912 – 1918.
Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима
Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа
Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушајима похрваћења Срба католика и Буњеваца
Недељковић: Дубровачки Срби
Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године
Нова Југославија у Дубровнику