ПОПИС СТАНОВНИШТВА ЗА СРБЕ У ХРВАТСКОЈ - БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ!

Latinica

Приредио: Дарко Терзић

Предстојећи попис становништва у Хрватској за Србе у тој држави је - бити или не бити! Хрватска ће сигурно учинити све да се Срби не попишу и тако ће бити у потпуности остварена политика Анте Павелића и Фрање Туђмана, у вријеме "европског" предсједника Иве Јосиповића и уз активно учешће представника Срба као коалиционих партнера ХДЗ-а - упозорава предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

БЕОГРАД, 11. ЈАНУАРА /СРНА/ - Ако је судити према резултатима пописа становништва у Хрватској, почевши од првог, одржаног 1948. године, па све до посљедњег 2001. године, може се закључити да се Срби у овој бившој југословенској републици нису ни рађали!

"Укупан број Срба и других припадника националних мањина, забиљежен пописом из 1991. године, идентичан је ономе из 1948. године", каже Будимир.

Према попису из 1991. године, Хрватска је имала 4 784 265 становника, од тога броја као Срби изјаснило се 581 663 становника или 12,15 одсто. Тај број сигурно је далеко већи, јер се више од 106 000 лица изјаснило као Југословени, а познато је да су већину од тога броја сачињавали Срби који су се у значајном броју налазили и у рубрици "остали" у којој је било уписано 316 736 становника. Тако се, према Будимировим ријечима, поуздано може тврдити да је тада у Хрватској живјело више од 800 000 Срба.

"Затим је већина Срба у два велика таласа напустила Хрватску. Први талас био је 1991. године што је представљало почетак политике коју је проводила Хрватска демократска заједница и њен предсједник Фрањо Туђман, а чији циљ је био да се број Срба у Хрватској сведе на три до четири одсто. Ово је постигнуто послије другог таласа који је био 1995. године, током операције `Бљесак` и `Олуја` када је готово сво становништо протјерано са подручја Републике Српске Крајине. А евидентиран је и трећи талас - то су они који нису жељели дочекати завршетак тзв. мирне реинтеграције источне Славоније и Барање", наводи Будимир.

Он закључује да ће српске организације морати да уложе посебан напор да анимирају грађане српске националности да се изјасне као Срби, јер ће попис бити и индикатор тренда повратка српског становништва, а послужиће и као одговор на питање колико су Срби у данашњем хрватском друштву слободни да јавно искажу своју националну припадност.

"Према Уставном закону, од резултата тог пописа зависиће заступљеност припадника мањина у органима регионалне и локалне самоуправе, равноправна употреба језика и писма, те других права", наводи Будимир.

Он указује да ће предстојећи попис становништва у Хрватској за српску заједницу имати много већи значај од пуке статистике, будући да ће у наредних десет година представљати темељ за остваривање права из Уставног закона о правима националних мањина.

Уочавајући изузетан значај резултата пописа становништва, Српско културно друштво "Просвјета" из Загреба покренуло је иницијативу у којој се тражи да се у договору са Српском православном црквом /СПЦ/, Српским народним вијећем /СНВ/ и осталим српским институцијама у Хрватској донесе заједничка платформа уочи предстојећег пописа становништва.

У својој Божићној посланици, епископ горњокарловачки Герасим позвао је вјернике да се на предстојећем попису становништва изјасне као Срби по националности, православни вјерници и припадници СПЦ, јер је то, како је поручио, за садашња и будућа покољења Срба од пресудне важности.
"Колико је приликом пописа 2001. године у неким сегментима била лоша методологија показује то да у двије понуђене рубрике број оних који су се изјаснили само као `припадницима православне цркве` износи 196 000, док је број оних који се сматрају `припадницима Српске православне цркве` 40 400. Остаје отворено питање да ли је ово учињено случајно или се и овдје могу крити покушаји стварања још једне православне цркве, овај пут на простору Хрватске", наглашава Будимир.
       
Тако је у Карловачкој жупанији, гдје је и сједиште Епархије горњокарловачке, само 88 лица уписано да су припадници СПЦ, а чак њих 14 643 изјаснило се да "припада православној вјери". У појединим општинама у којима је већинско становништво православне вјере, ова лажна статистика показује сљедеће: у Крњаку од укупно 1 306 православаца само њих 13 припада СПЦ, а у Плашком од 1 045 православних вјерника само четири становника забиљежена су у рубрици "СПЦ". У граду Загребу од 15 634 оних који су се декларисали као припадници православне вјере, само их је 129 пописано да су припадници СПЦ.

"У Вуковарско-сремској жупанији споразумијевање између пописивача и грађана било је мало успјешније - од 31 564 припадника православне цркве, 18 166 изјаснило се као припадници Српске православне цркве. Овај примјер најбоље показује шта све чека Србе приликом пописа и колико могу вјеровати онима који тај попис буду проводили", објашњава Будимир.

Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова у Републици Хрватској који је Хрватски сабор, донио на сједници 15. јула 2010. године, пописиваће се хрватски држављани, страни држављани и особе без држављанства које имају пребивалиште у Хрватској, без обзира налазе ли се у вријеме пописа у Хрватској или у иностранству.

Пописом, који је планиран од 1. до 28. априла ове године, неће бити обухваћене особе које имају пребивалиште у Републици Хрватској, али су одсутне дуже од једне године. Неће бити обухваћени ни они који имају боравиште у Хрватској краће од једне године и не намјеравају дуже од тога остати, те студенти који студирају у иностранству.
       
"Још у вријеме доношења Закона, а и касније покушава се проблематизовати, истина не довољно гласно, законска одредба да се пописом обухваћају само особе које имају пребивалиште у Хрватској уз услов да годину дана нису биле одсутне из земље. Оправдање за ово Хрватска налази у уредбама Европске уније у којима се особе избјегле из земље не наводе као изнимка па се на њих примјењује критеријум одсутности од 12 мјесеци и биће укључени у укупан број становника земље у којој се налазе", каже Будимир.

Према његовим ријечима, тај критеријум, осим земаља Европске уније, примјењиваће и земље у регији, а тиме се осигурава да те особе буду укључене у укупан број становника само једне земље.

"То ће нанијети највећу штету, првенствено, српској мањинској групацији која је пред налетима рата, спашавајући голи живот, морала напустити Хрватску", констатује Будимир.
       
Иако Хрватски сабор још није усвојио Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о пребивалишту и боравишту грађана, углавном јер би то могло имати посљедице за положај и опстанак Хрвата у БиХ, посљедице ће бити погубне за избјегле и прогнане Србе из Хрватске.

"Тако ће углавном сви они бити спријечени да се попишу, осим оних на које се односи Програм повратка и збрињавања прогнаника, избјеглица и расељених лица, Програм обнове или Програм стамбеног збрињавања или који још увијек имају статус избјеглице. Тако ће више од 100 000 оних којима су одузета станарска права и који се не враћају по рестриктивним и дискриминаторским одредбама о стамбеном збрињавању бити брисани из евиденције пребивалишта у Хрватској", истиче Будимир.

Коментаришући резултате пописа из 2001. године Жарко Пуховски из хрватског Хелсиншког одбора изјавио је тада да "смањење једне етничке групе у једној деценији скоро за трећину не може бити резултат природних миграција, већ је то одлазак под притиском, што се обично назива етничким чишћењем".

"Већ сада сигурно можемо закључити да је број Срба сада мањи него за вријеме тог пописа. Подручја од посебне државне бриге /бивша РСК/ су и даље депопуларишућа. Њихова демографска структура великим дијелом је поремећена ратним дешавањима. Нема виталне, потенцијалне аутохтоне демографске обнове. У дугорочној перспективи, уколико не дође до радикалних имиграционих заокрета, ова ће подручја великим дијелом опустјети и то не само рурални дио већ и градови којима ова сеоска насеља гравитирају", наглашава Будимир.

Он подсјећа на ријечи политолога Јована Мирића да Хрватска "наставља политику етничког чишћења", те да је таква политика "нормална за хрватске демографе, који нису изразили чак ни жаљење што су многи хрватски крајеви опустјели и што су настали демографски губици".

Према Мирићевом мишљењу, оно што није направила политика, направиће биологија. Читави крајишки простори су опустјели, они који су остали као да их нема, јер немају комуникацију са остатком свијета, а са расељеном родбином покидане су им везе. /крај/да