Неће Србин да постане Хрбин
Ријетка је појава да се једном Србину посвети толики простор, у иначе строго контролисаном хрватском медијском простору, као што је то случај са Милорадом Пуповцем.
Чиме је то заслужио, односно шта је то тако много згријешио дугогодишњи српски трибун и предсједник Српског народног вијећа у Хрватској, саборски заступник и предсједник саборског одбора за вањску политику а однедавно и ЕУ парламентарац ?
Већ дуже времена некад гласније а углавном тихо, у хрватској јавности развлачи се тракавица о улози хрватског предсједника у креирању погодности и профитабилних послова свом блиском пријатељу из музичких кругова.
На ову тему проговорио је недавно и Српски недјељник Новости, чији је Пуповчев СНВ издавач.
Учинило се да је то био главни повод за до сада невиђену кампању од стране хрватског предсједника, усмјерену против челног човјека српске националне мањине у Хрватској.
Испало је очито, да оно што је дозвољено било ком медију у Хрватској, не може се толерисати не неком од мањинских медија, него једином штампаном недјељнику Срба у Хрватској. Поготово ако се тај медиј штампа новцем хрватских пореских обвезника.
Али, није то главни разлог скидању и бацању Пуповцу у лице, бијелих рукавица са Пантовчака.
За Иву Јосиповића, скорашњи потези и изјаве српског челника, не навјешћују његово опредељење да помогне да, цитирам:
„Хрватска буде једна држава у коју су сви добро интегрирани“.
Пуповац не показује довољно жеље и воље да постане политички Хрват, то јест оно што би могли назвати „Хрбин“!
Хрбином, хибридним, хрватским Србином се постаје препарирањем, урушавањем и дезинтеграцијом српског православног идентитета што је у Хрватској вјековна, досљедња и дубоко укоријењена пракса у којој држава, „пук“ и црква дјелују у истом строју.
Сви као један!
Оно што неки Срби у и око Хрватске замјерају Пуповцу а чему се сада придружио и предсједник Хрватске, јест недовољно ангажовање на плану рјешавања кључних проблема Срба повратника и Срба који живе у избјеглиштву.
Чини се да је први човјек Хрватске занемарио чињеницу, да кључну улогу у рјешавању тих тешких, очитих и дугогодишњих проблема има управо хрватска држава, њена Влада и наравно њен Предсједник!
Не чуди, да су се као Јосиповићеве штитоноше у нападу на Пуповца, појавили управо они који су са његовим подобним Хрбином, Вељком Џакулом, недавно потписали коалициони споразум. Ријеч је о маргиналној организацији Срба из Хрватске, Коалицији избјегличких удружења у Србији коју предводи Миодраг Линта.
Вељко Џакула, не само да је отишао на славље у Книн и тиме дао легитимитет злочиначкој акцији хрватске војске, извршене августа 1995., него је том пригодом и изјавио:
"Ја желим говорити о будућности. Митова, прекопавања костију и парастоса ми је преко главе. Доста је већ тог живота у прошлости из којег као да се нисмо помакли све ове године.”
Е ту лежи главна Пуповчева кривња! Неда да се заборави прошлост.
Љета 2010., Пуповац је учинио преседан и прихватио иницијативу и учешће једног удружења из Р. Српске, у организацији првог обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. Пред тада присутним хрватским предсједником и званичницима, дозволио је чак да предсједник тог удружења јавно говори.
На истом скупу, пред многим потомцима јадовничких жртава, који су дошли из иностранства (јер их тамо од протјеривања из Хрватске највише живи), Иво Јосиповић је изјавио како је “домовински” рат био праведан наставак антифашистичке борбе из Другог свјетског рата.
Пошто је добро познато да је рат у Хрватској ’91. био наставак борбе оних снага које је антифашистички покрет 1945. (мислио да је) поразио, оваквој перцепцији континуитета нема мјеста.
Помињати “домовински” рат поред Шаранове јаме у којој још увијек леже кости српских жртава, а пред њиховим потомцима, граничи са добрим укусом.
Пуповац је слиједеће године отишао корак даље, па је (на приједлог удружења из Р. Српске) на Јадовно позвао тадашњег предсједника Србије. Борис Тадић је дошао али се Иво Јосиповић (наравно) није појавио.
24. јуна ове године, Пуповац је „превршио сваку мјеру“ и са говорнице на Јадовну у својству изасланика предсједника Сабора, изјавио слиједеће:
“Јадовно је матица свих страшних злочина који су се догодили у XX вијеку и оних у Хрватској и оних у БИХ. “
Тим ријечима се јасно одредио према општеприхваћеној и малтене озакоњеној хрватској тези о српско-југо-четничкој агресији 1991. као узроку почетка рата.
Недоласком у Книн јасно се одредио према карактеру акције и улози хрватских војних и полицијских снага у протјеривању преко 220 000 крајишника и убиству њих 2000, августа 1995. године.
Оваквим поступцима је јасно показао да нема намјеру „интегрирати“ се у хрватско друштво, на начин како то предсједник Хрватске то од њега очекује.
На реакцију са Пантовчака није требало дуго чекати.
Душан Басташић
Везане вијести: