ИСТИНОМ ПРОТИВ НОВЕ УСТАШКЕ ПРОПАГАНДЕ
БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ - Све чешће фалсификовање историје и негирање геноцида над Србима у усташкој НДХ током Другог свјетског рата изазивају бурна реаговања у српској јавности и потичу историчаре на прикупљање додатне грађе о ужасним злочинима над српском популацијом.Изјава католичког свештеника и хрватског историчара Стјепана Разума да је "Јасеновац великосрпски мит, а не логор у којем су током другог свјетског рата убијани Срби, Јевреји и Роми" - узнемирила је многе.
Они су у тој поруци јасно препознали усташку идеологију
која је и данас присутна у Хрватској.
Познат је став католичке цркве у Хрватској према Алозију
Степинцу, који је проглашен за свеца. Дакле, минимизирање броја жртава јасеновачких
логора и других српских стратишта и усташке бруталности у тим казаматима смрти
- само је континуитет у Хрватској.
Многи аналитичари и историчари у Републици Српској
сматрају да и данас, 70 година након тих усташких злочина, у Хрватској прекрајају
историју замјеном теза и историјских чињеница. То је, нажалост, годинама, свакодневно,
присутна појава и у БиХ.
У неким бошњачким и хрватским круговима, оркестрираним
и континуираним активностима, покушавају да злочинце прикажу као жртве, а жртве
као злочинце. Они на тај начин желе да се српском народу на силу наметне кривица
за ратне злочине, а они који су уистину чинили злочине да се аболирају и представе
као жртве и антифашисти.
Стварност је сасвим другачија. Званичници у Републици
Српској настоје да истину сачувају од заборава. Организују се бројни научни скупови,
међународне конференције и округли столови на којим најеминентнији стручњаци и преживјели
свједоци историјским чињеницама и аргументима расправљају о злочинима над Србима
који су се догодили у протеклим ратовима.
Један такав округли сто биће одржан сутра, 31. августа,
у бањалучком хотелу "Босна". Еминентни стручњаци разговараће о геноциду
и злочинима које су усташе такозване НДХ починили над српским становништвом у општинама
Гламоч, Грахово, Ливно, Дувно и Купрес у периоду од 1941 до 1945. године.
Осим изузетно значајне међународне конференције о злочинима
почињеним у систему усташких логора "Јасеновац – Доња Градина", овакви
научни скупови већ су одржани и о страдању Срба на Козари и Поткозарју, на Шушњару
код Санског Моста, Гаравици код Бихаћа, а има наговјештаја да би се научни скупови
ускоро могли одржати и о злочинима које су усташе починиле у Херцеговини и другим
српским стратиштима на овим просторима.
Чињеница је да је оно - што усташки режим такозване
НДХ није завршио у Другом свјетском рату - настављено у минулом рату, на истом подручју.
Од хрватске војске су на истом терену и овај пут страдала
иста српска села и исте породице. Сви преживјели Срби који послије Другог свјетског
рата нису исељени у Војводину страдали су сада у овом рату. Етничко чишћење Срба
из Хрватске и западног дијела Федерације БиХ завршено је 1995. године", рекао
је Јанко Велимировић.
Он је објаснио да је припајањем западнокрајишких општина,
које су вијековима биле етнички српске, Федерацији БиХ та прича завршена.
На који начин је то урађено коначан суд о томе рећи
ће историја. Због тога ови научни скупови о злочинима над Србима у претходним ратовима
имају изузетну важност управо за утврђивање историјских чињеница.
Послије Другог свјетског рата, негдје 1946. године,
рађен је некакав попис жртава, али ти резултати никада нису објављени.
"Ми ћемо и даље покушавати да утврдимо истину
о томе и планирали смо да у другој фази, послије овог округлог стола, углавном радимо
у архивама. Вјерујемо да би се нешто од тих података морало пронаћи у Сарајеву.
У овој фази ми, дакле, не знамо тачан број жртава усташког геноцида", рекао
је за Срну Жељко Пиљак, секретар Одбора за истраживање, документовање и објелодањивање
истине о геноциду и ратним злочинима које је починила НДХ над Србима у општинама
Гламоч, Ливно, Дувно и Грахово.
Он је истакао да у неким општинама постоје непотпуни
подаци о жртвама усташког геноцида. У књизи „Гламоч у НОБ-у“, која је штампана
1990. године, чији је издавач био СУБНОР, објављени су спискови више од двије хиљаде
Срба које су усташе убиле на том подручју.
Међутим, ти спискови су непотпуни. Из чувене гламочке
породице Наерловић усташе су убиле 18 чланова, а у тој књизи су објављена имена
само девет. "Проблем је што је и та књига писана на идеолошкој основи, па су
и те жртве подијељене на борце и оне који то нису, што је сигурно недопустиво, јер
жртве су жртве, без обзира на идеолошко опредјељење" - каже Пиљак.
Познати бањалучки новинар и публициста Јован Бабић
у својој књизи "Биљези у времену" објавио је податак да је након проглашења
Независне Државе Хрватске, дакле од априла 1941. до 20. августа исте године у Ливањском
котару убијено око 5.600 Срба.
Потпуно тачни подаци о броју и жртвама усташког геноцида
у Другом свјетском рату тешко ће икада бити утврђени, али, у Републици Српској очекују
да на овим научним скуповима и другим активностима дође бар до приближно тачних
података о жртвама усташког геноцида.
Пише: Вукан ДУБОЧАНИН
Извор: 
Везане вијести: