ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ МАСАКРА
ГЛИНА, 13. МАЈА
(СРНА) - У Глини је данас, у присуству највиших представника Срба у Хрватској,
одата пошта за 400 Срба које су побиле усташе у мају 1941. године.
Литургију и парастос у Цркви
Рођења пресвете Богородице служио је Његово преосвештенство епископ
горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства и монаштва епархије. Парастос
и комеморација одржани су и код спомен-костурнице на православном гробљу у
Глини.
"Упркос оним који на све
могуће начине ометају окупљање и сјећање на побијене Србе, ми ћемо се окупљати
и сјећати, не само због идентитета жртавај него и због вјере у заједнички
живот", поручио је предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац,
који је и посланик у Сабору.
Он је нагласио да за сјећање
није довољно једанпут годишње отићи у Јасеновац и одржати протоколаран говор,
него се треба подсјетити и на Јадовно, Слобоштину, Слабињу и друга стратишта.
Руководилац невладине
организације "Документа" Весна Тершалић рекла је да су жртве у Глини
- жртве свих у Хрватској и изразила жаљење због сваке жртве у оба рата.
Она је предложила да се на
зграду Хрватског дома у Глини врати спомен-плоча, али и да се дому врати
некадашње име Спомен-дом под којим је саграђен 1969. године на мјесту цркве у
којој су крајем јула и у августу побијени Срби из некадашњег среза Вргинмост, а
која је касније срушена.
Вијенце су положиле делегације
Српског народног вијећа, Амбасаде Србије у Хрватској, делегација жупаније,
антифашиста, Седме банијске дивизије и мањинске самоуправе Глине и Петриње.
У Хрватском дому данас је
представљена књига "Глина 1941" аутора Чедомира Вишњића, Бранка
Вујасиновића и Драге Роксандића. "Онај ко се не зна носити с прошлошћу,
неће се знати суочити са изазовима будућности", рекао је Роксандић и навео
бројне примјере хрватско-српске сарадње у 20. вијеку који би требало да
"пониште ефекте злочина које су починиле обје стране".
Вишњић је рекао да Глина данас
има шест пута мање становника него прије 80 година и додао да су усташе покољем
400 Срба у мају 1941. године хтјеле да униште грађанску класу за коју су знали
да се неће идентификовати с њима, али и да створе јаз између Хрвата и Срба.
Књига је настала на записима Бранка Вујасиновића чији су чланови породице
побијени у првом мајском покољу.
Промоцији књиге присуствовали
су и хрватски званичници, међу којима потпредсједник Владе Слободан Узелац, те
помоћници министара унутрашњих послова, образовања и културе.
У Глини је данас регистрован и
мањи инцидент, јер је полиција добила дојаву о постављеној бомби док су
учесници комеморације, њих 150 ручали у хотелу "Касина" у центру
града. Полиција је дискретно извршили претрагу, па многи људи који су били на
ручку нису ни знали да им пријети опасност од експлозије, јавили су хрватски
медији.
У ноћи између 12. и 13. маја
1941. године усташе су у селу Прекопа, код Глине, масакрирале 390 виђенијих
глинских Срба. Крајем јула исте године, у знак одмазде због почетка оружаног
устанка, у селу Бански Грбовац побили су више од 1 000 мјештана околних села, а
крајем јула и почетком августа у глинској цркви усташе су побиле више од 1 200
Срба из среза Вргинмост.
Годишњица страдања Срба у Глини
обиљежава се под покровитељством хрватског предсједника Иве Јосиповића.