ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ МАСАКРА

Црква у Глини

Latinica

ГЛИНА, 13. МАЈА (СРНА) - У Глини је данас, у присуству највиших представника Срба у Хрватској, одата пошта за 400 Срба које су побиле усташе у мају 1941. године.
Литургију и парастос у Цркви Рођења пресвете Богородице служио је Његово преосвештенство епископ горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства и монаштва епархије. Парастос и комеморација одржани су и код спомен-костурнице на православном гробљу у Глини.
"Упркос оним који на све могуће начине ометају окупљање и сјећање на побијене Србе, ми ћемо се окупљати и сјећати, не само због идентитета жртавај него и због вјере у заједнички живот", поручио је предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац, који је и посланик у Сабору.
Он је нагласио да за сјећање није довољно једанпут годишње отићи у Јасеновац и одржати протоколаран говор, него се треба подсјетити и на Јадовно, Слобоштину, Слабињу и друга стратишта.
Руководилац невладине организације "Документа" Весна Тершалић рекла је да су жртве у Глини - жртве свих у Хрватској и изразила жаљење због сваке жртве у оба рата.
Она је предложила да се на зграду Хрватског дома у Глини врати спомен-плоча, али и да се дому врати некадашње име Спомен-дом под којим је саграђен 1969. године на мјесту цркве у којој су крајем јула и у августу побијени Срби из некадашњег среза Вргинмост, а која је касније срушена.
Вијенце су положиле делегације Српског народног вијећа, Амбасаде Србије у Хрватској, делегација жупаније, антифашиста, Седме банијске дивизије и мањинске самоуправе Глине и Петриње.
У Хрватском дому данас је представљена књига "Глина 1941" аутора Чедомира Вишњића, Бранка Вујасиновића и Драге Роксандића. "Онај ко се не зна носити с прошлошћу, неће се знати суочити са изазовима будућности", рекао је Роксандић и навео бројне примјере хрватско-српске сарадње у 20. вијеку који би требало да "пониште ефекте злочина које су починиле обје стране".

        Вишњић је рекао да Глина данас има шест пута мање становника него прије 80 година и додао да су усташе покољем 400 Срба у мају 1941. године хтјеле да униште грађанску класу за коју су знали да се неће идентификовати с њима, али и да створе јаз између Хрвата и Срба. Књига је настала на записима Бранка Вујасиновића чији су чланови породице побијени у првом мајском покољу.
Промоцији књиге присуствовали су и хрватски званичници, међу којима потпредсједник Владе Слободан Узелац, те помоћници министара унутрашњих послова, образовања и културе.
У Глини је данас регистрован и мањи инцидент, јер је полиција добила дојаву о постављеној бомби док су учесници комеморације, њих 150 ручали у хотелу "Касина" у центру града. Полиција је дискретно извршили претрагу, па многи људи који су били на ручку нису ни знали да им пријети опасност од експлозије, јавили су хрватски медији.
У ноћи између 12. и 13. маја 1941. године усташе су у селу Прекопа, код Глине, масакрирале 390 виђенијих глинских Срба. Крајем јула исте године, у знак одмазде због почетка оружаног устанка, у селу Бански Грбовац побили су више од 1 000 мјештана околних села, а крајем јула и почетком августа у глинској цркви усташе су побиле више од 1 200 Срба из среза Вргинмост.
Годишњица страдања Срба у Глини обиљежава се под покровитељством хрватског предсједника Иве Јосиповића.

 

Извор: срна