Ефраим Зуроф, ЗНАЧАЈ ПРАВДЕ ПОСЛЕ ХОЛОКАУСТА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ НАКОН ПАДА КОМУНИЗМА

Центар Симона Визентала, Јерусалим

ЗНАЧАЈ ПРАВДЕ ПОСЛЕ ХОЛОКАУСТА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ НАКОН ПАДА КОМУНИЗМА

 

Предавање ће се бавити значајем кривичног гоњења нацистичких ратних злочинаца и колаборациониста у пост-комунистичкој Европи. Описаће јединствене аспекте колаборације са Трећим Рајхом у земљама које су биле дио Совјетског Савеза или под комунистичком влашћу од краја Другог свјетског рата до 1989. године, наглашавајући смртоносну природу такве колаборације, која је за разлику од ситуације у другим дијеловима Европе, укључивала и активно учествовање у масовним убиствима. Довођење ових ратних злочинаца пред лице правде се показало као једно од најтежих, ако не и најтеже од шест практичних питања везаних за холокауст са којом се свака пост-комунистичка земља морала суочити након добијања независности (за оне које су биле дио Совјетског Савеза) или након транзиције у демократију (оне које су биле под комунистичком доминацијом, али нису биле дио Совјетског Савеза). Остала питања су: прихватање кривице, помен жртвама, документација (историјски документи), образовање и реституција. Уз то, мора се назначити да је кривично гоњење злочинаца једини од ових задатака који је временски ограничен, због чега је хитнији и тежи.

Предавање ће представити преглед случајева злочинаца који су доведени пред лице правде, као и осталих који су требали бити гоњени, али нису стали пред лице правде из различитих разлога, и покушати да извуче неке закључке из резултата у прошле двије деценије.

 

Српско дијете, рањено у главу, леђа и руке, фотографисано 8. августа 1941. у италијанској болници у Обровцу, након што су га Италијани спасили од усташа. Trattamento degli Italiani da parte Jugoslava dopo l`8. settembre 1943 (Editore Palladino), стр. 148.