Фонд: Гојко Матић - Дивосело, Читлук и Орнице

Архив Срба у Хрватској

Архив Срба у РХ својим радом, а кроз архивско градиво као извор повијести, жели приказати положаја Срба на овим просторима, како би то остало на увид и будућим генерацијама.

Захваљујући доброти појединаца Архив посједује лијепе збирке градива које се стално попуњавају.

Гојко Матић упутио нам је један апел и уступио је Архиву све своје записе и мемоарско градиво о селима Дивоселу, Читлуку и Орницама.

Добивено градиво није само локална повијест, већ из њега добивамо приказ српског постојања и трагедије на овим просторима.

Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел.

Прије II свјетског рата, Дивосело, Читлук и Орнице била су села у којима су Срби на овим подручјима активно судјеловали и уклапали се у начин живота. Чинили су једну скупина која је била видљива у свим подручјима. Српска култура и постојање били је присутно на свим пољима рада и стварања, уз чување властитих цркава,

установа и културно-просвјетних друштава.

Нису се истицали нити издвајали од других скупина становништва, нити су одустајали од своје културе, обичаја и начина живота, па чак и под неповољним међуљудским и политичким приликама. И кад су почели притисци државних и локалних власти, нису олако напуштали своја подручја.

Гојко Матић наводи да су села Дивосело, Читлук и Орнице прије II свј.рата заједно бројала 2898 душа, а Српска православна црква 1924.г. имала је пописаних 3551 житеља тога краја. У свим пописима становништва примјетно је како су бројни Срби и да нерадо прикривају властиту народност.

Према службеним подацима које налазимо у Хрватском државном архиву, Срби су се у највећем броју изјашњавали управо као припадници властите народности.

Од провођења првих пописа становништва 1880. године, па даље, број Срба у укупном становништву био је увелике присутан.

У тешке дане ИИ свјетског рата усташе су харале мирним српским селима и убијали недужне цивиле, жене, дјецу, старце. Циљ је био да нетрагом нестане српски народ, да се не спомиње, као да никада овдје није ни постојао.

Основна порука Гојка Матића јавности, оно што он жели истакнути својим апелом, то је да се 05.08.1941.г. у селу догодио страшан злочин. Усташе су извршиле масован покољ у којем је страдало само у једном дану 907 невиних душа, житеља села Дивосела, те сусједних Читлука и Орница. Мноштво људи окупљено је у предјелу Крушковаче. Народ је дошао, не слутећи зло.

Кад је покољ почео, настао је паничан вртлог, уплашена лица, избезумљена од страха, дозивања и крици. За Гојка Матића, живог свједока ове трагедије, тада дјечака од 12 година, слика је остала неизбрисива. Сва та тужна лица пратила су га цијелога живота. Истакнимо, укупно у II свјетском рату страдало је 1475 сељана наведених села.

У сјећање на жртве свога народа у селу Дивоселу подигнут је Спомен-дом. Када се поведе разговор о времену и прикаже цијели календар догађања и фаза живота, јавности можемо представити уништена села, типична за повијест српског народа у Хрватској.

Закључујемо- Дивосело, Читлук и Орнице су симболи геноцида. Стога никада неће бити заборављене ове невине жртве усташког злочина.

То је оно што жели истакнути г. Матић, за све Дивосељане, сусједне Читлучане и Орничане, све припаднике српског народа чији су најмилији страдали само зато јер су тако налагали фашистички закони Независне државе Хрватске.

И послије тих тешких година преживјели сељани знали су кренути даље. Покушали су уздићи своја села, не забораваљајући трагедију, али спремни на нови живот, ојачани надом у боље. Без обзира на некадашње ратне страхоте, села су поново оживјело. Организирали су живот, трошне кућице замјенили удобним домовима, примјерено 20.стољећу.

Нажалост, 1993.г., у акцији Медачки џеп, сва та села поново су сравњена. Питамо се да ли ће се икада обновити, или ће само у Архиву Срба остати запис да су некада постојала села Дивосело, Читлук и Орнице која су у акцији хрватских оружаних снага до темеља уништена у септембру 1993.г.

Данас се тамо одлази само због комеморације.

Г.Матић проговорио је у име свог села и свих недужних жртава свога народа.

И у пјесми -Дивосело- љубав за своје огњиште исказао је мјештанин Илија Вујновић, гдје стиховима изражава колико се цијени родна груда. Кроз пјесму вјешто говори и исказује љепоту и вриједности родног села и свог народа, да не оду у заборав. Он настоји сваку успомену сачувати за будућност. Кроз пјесму на најдоличнији начин изражава и чува све оно што свједочи о прошлости, те на крају о црним данима, звјерству и пустошењу. Привилегију да мирно живе у својим домовима Дивосељани нису имали. Они су кроз стољећа пожртвовно и храбро чували своја дједовска имања, а сада мукотрпном раду свједоче само рушевине домова и многобројни камени надгробни споменици прадједова.

За оцјену вриједности народа неопходно је упознати и њезину прошлост.

Потпуно је природно да Архив чува и сакупља све домољубне успомене. Задаћа Архива је, у првом реду, да сачува прошлост српског народа и повеже прошлост и садашњост за будућа покољења.

Дужност Архива је да сачува, колико је то могуће, културну стварност, споменике и усмену предају, све оно што представља српски народ, да сачува спомен за властиту спознају будућим генерацијам и тиме повеже прошле и будуће нараштаје Кроз архиву у могућности смо да будемо поближе у свим важнијим збивањима, сјетимо се фашистичких разарања, убистава и страхота и очувамо важно градиво за будућа покољења, за повијест Срба у Хрватској, па и за свјетску јавност.

Стога све споменике, црквено и архивско градиво опћина, цркава и школа настојимо повезати и тако очувати културну повијест Срба.

Архив прикупља разна сјећања из наше прошлости, било да је то у облику разних предмета или у облику разних списа, исправа, књига и сл. из времена крајишких Срба. Надамо се да ће на тамошња мјеста долазити поједини потомци тадашњих крајишких становника.

Архив настоји да одржи предају за долазећа покољења и тиме повеже прошле и будуће нараштаје

Рецимо и то да архив није увијек вођен, па је мноштво драгоцјеног материјала пропало.

За овај приказ кориштени су слиједећи извори:

1.АСХ - Фонд Гојко Матић (мемоарско градиво садржи сјећања Гојка Матића и појединаца, мјештана села).

2.Хисторијски архив у Карловцу, Зборник 20

3. Документи настали након 1944. радом комисија Народне Републике Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (Земаљска комисија у Хрватском државно архиву те окружне, опћинске и градске комисије у регионалним архивима).

4.Градиво настало у истражним процесима након 1945. против оптужених за злочине у ИИ. свјетском рату.

5.Различита друга градива

Докази – Изјаве свједока:

Записник Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.

6.ХДА, Државни завод за статистику

7. ХДА, „Крвави септембар у Лици 1993.“Книн, 24.09.1993.

Софија Пејновић