СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ "ОТКОС"
У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос српским цивилима и борцима са подручја општине Грубишно Поље убијеним током рата у Хрватској у акцији "Откос".
Милан Басташић, председник Завичајног удружења "Билогора", у чијој организацији је служен парастос, рекао је Срни да нико до сада није одговарао за овај злочин, осим што је у Србији осуђен само за једно убиство Вељко Марић, некадашњи припадник хрватских "зенги", који је ухапшен на бугарско-српској граници.
"Он је осуђен само за једно недјело, а има пуно недјела, и издржава казну у Србији", рекао је Басташић, после одржаног парастоса, који је служило свештенство цркве Светог Марка.
У нападима паравојних хрватских јединица, терористичких група и појединаца организованих или подржаних од хрватских власти, убијено је 61 лице, а највећи број погинулих бораца изгубили су живот 31. октобра 1991. године у свеобухватном хрватском нападу на источну Билогору изведеном под кодним називом "Откос".
Већину страдалих чине цивили, а свега троје од њих је изгубило живот у ратним дејствима од граната, док је пребијањем, мучењем, клањем или ватреним оружјем усмрћено је 31 лице, а неколико их је спаљено после извршеног злочина.
Из удружења "Билогора" напомињу да је јавности познато пет акција хрватских снага чије трагичне последице Крајишници обиљежавају сваке године - "Масленицу" 22. јануара, "Бљесак" 1. маја, "Миљевци" 21. јуна, "Медачки џеп" 9. септембра и "Олују" 4. августа.
Међутим, за прву од њих - "Откос", у којој је по много чему извршено етничко чишћење без преседана, једва да је ико чуо.
Источна Билогора је простор на северозападу данашње Хрватске, у троуглу који чине Бјеловар, Дарувар и Вировитица. Пре рата 1991. године имала је 54 насеља са бројним српским становништвом.
Према хрватским изворима, у директном нападу учествовало је око 2500 припадника хрватских снага, а процене су да је са резервама, логистиком и позадинским службама број ангажованих могао достићи и 20 000.
После завршеног "посла" уследила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, чак иу селима у којима раније није ни било отпора.
Рушени су и девастирани православни храмови, тако да су до темеља изгореле дрвене цркве билогорског стила, споменици културе под заштитом Унеска, храм Светог Димитрија у Растовцу саграђен прије 1700. године и црква Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеница из 1709. године ".
С.В.
Везане вијести:
29.10.2011. – БЕОГРАД – СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“
Бесједа проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побијеним у хрватској акцији
„Откос“
Ранко Раделић: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фажизма!
Додајте коментар
Коментар од Radmila Vuckovic | 29.10.2013
U ovoj crkvi Vel. Gospojine je krsten i moj otac 1899, njegova familija pre njega i posle njega. Muskarci su zavrsili u Jadovnu a zene vecinom u Jasenovcu i drugim stratistime NDH. Nikada nisam saznala kako su zavrsili Cvijeta Vuckovic i Dusan Vuckovic, deca strica Jove Vuckovica, jer se nigde u spiskovima ne vode gde i kako su stradali. Mozda neko nesto zna?
Maja 1945 sam isla u Rasenicu da trazim familiju od koje je ostala ziva samo jedna moja strina. Selo potpuno opustoseno i bez naroda. Tu nije kraj price....