Парастос Билогорцима у Београду 2. новембра у Храму Светог Марка у 11 часова

Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је пре неколико година Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду

У недељу, 2. новембра 2014. у Храму Св. апостола и евангелисте Марка у Београду, служиће се од 11 сати парастос за 24 погинула борца Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, те 40 цивила са подручја источне Билогоре страдалих у периоду од 1991. до 1997. године.

Парастос укључује помен и за преко сто хиљада православних Срба рођених и сахрањених у источној Билогори од 1597. до 2014. године.

Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је пре неколико година Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду.

На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броја страдалих 39 је цивила, 24 борца Територијалне одбране, а двојица Срба су ликвидирани након што су принудно остали у хрватској војсци и полицији. Сеадмнаест српских цивила убијено је пре акције „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања.

31. октобра 1991. започела је акција „Откос-10“, скоро непозната у српској јавности, коју су извеле паравојне хрватске формације нападом на припаднике Територијалне одбране општине Грубишно Поље која је тада била у саставу Бањалучког корпуса ЈНА - у време када Хрватска још није била међународно призната држава.  Малобројне српске снаге нису могле дуго издржати притисак преко шест пута бројнијих хрватских формација ојачаних тенковима и далекометном артиљеријом.

Погинуло је 12 бораца, а после повлачења Срба са Билогоре уследило је систематско паљење и минирање српских кућа, пљачка имовине и убијање преосталих српских цивила, од којих су неки, попут брачног пара Орић из села Тополовице заклани и спаљени.

Комплетно становништво напустило је у избегличкој колони 23 села, као и један број житеља још 15 насеља. Међу њима је било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима.

За злочине над Србима почињене у источној Билогори и у акцији „Откос-10“ на подручју општине Грубишно Поље, још нико није одговарао ни пред Хашким трибуналом ни пред хрватским судовима.

Пре Другог светског рата на подручју источне Билогоре живело је 18.000 житеља српске националности, а после усташких злочина у Другом и оних почињених у последњем рату, по подацима Митрополије загребачко-љубљанске, 2005. их је преостало 1.170, углавном старијих особа без деце. Попис становнштва у априлу 2011. дочекало их је мање од 1.000.

 

Везане вијести:

Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа

Бесједа проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побијеним у хрватској акцији „Откос“

ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ ОД 1991. ДО 1997. ГОДИНЕ

Ранко Раделић: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!

ХРИСТОВЕ РЕЧИ ОПОМИЊУ

Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.