БЕОГРАД, 16. ЈУЛА /СРНА/ - Хрватска држава стајала и још увијек стоји иза оних који су уништавали књиге током деведесетих година и тиме нанијели штету не само српској него и свјетској културној баштини, саопштено је из Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске.

 

„Такав однос спречава да дође до истинског помирења и говори да су припадници српске нације третирани као грађани другог реда“, наводи се у саопштењу, достављеном Срни.

 

Избјегли и прогнани Срби из Хрватске захтијевају да тужилаштва у Хрватској и Србији  покрену истрагу по овом питању, јер се у Хрватској  налазе извршиоци овог злочина, док се свједоци углавном налазе у избјеглиштву.

 

„Да су и ћириличне књиге имале ноге сигурно би избјегле, јер онај који пали књиге спреман је да пали и људе. Нажалост бројни злочини који су се десили у Хрватској то најбоље потврђују“, каже се у саопштењу.

 

О "културоциду" у Хрватској  први пут је на основу чињеничне грађе проговорио  хрватски интелектуалац Анте Лешаја, пензионисани универзитетски професор са острва Корчула.

 

Књига Анте Лешаје „Књигоцид – уништавање књига у Хрватској деведесетих“, у издању Српског народног вијећа /СНВ/,  промовисана је  13. јула у дворани Новинарског дома у Загребу.

 

„Иако је и до сада било реаговања на ову појаву, која су углавном долазила од представника Срба,  истраживање Анте Лешаје обухвата период од 1992. године од када су систематски уништаване књиге које се језички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликују од стања духа деведесетих година у Хрватској“, истичу  у Асоцијацији избјегличких и других удружења Срба из Хрватске.

 

Како се наводи, то је било вријеме када  је из Лексикографског завода „Мирослав Крлежа“ уништено више од 40.000 примјерака „Југословенске енциклопедије“.

 

Слично је прошао и сплитски `Ферал трибјун` који се усудио да у вријеме једноумља и опште хистерије према Србима другачије пише, каже се у саопштењу.

 

„Културоцид – књигоцид таквих размјера, није настао усљед ратних сукоба или као колетарална штета, него као дио стратегије етничког чишћења Срба из Хрватске. Закон о књижницама, о `застарјелости књига`, о критеријуму отписа, као и створено јавно мњење допринијели су манипулацији, самовољи и искључивости“, додаје се у саопштењу.

 

Ово је резултирало,  према истраживању Анте Лешаје, да током овог периода из библиотека у Хрватској буде избачено и уништено око 2,8 милиона књига или 13 одсто  од укупне писане грађе.

 

„Посебно брине чињеница да нико ко је то радио није одговарао ни у рату, а ни послије завршетака грађанског рата у Хрватској. И даље се наставља са том праксом уз фалсификовање чињеница и рушење споменика. Довољно је поменути да је уклоњена биста Владану Десници која је била постављена у Грчком Исламу, као и све преостале бисте и споменици који су били српске провенијенције“, наводи се у саопштењу.

 

Извор:

 

Везане вијести:

"Књигоцид - уништавање књига у Хрватској 90-их"