БЕОГРАД, 22. ЈАНУАРА /СРНА/ - На данашњи дан 1993. године хрватске снаге напале су Масленицу и Равне Котаре и брану Перуча, који су били под заштитом снага УН, а у агресији је погинуло 326 српских војника и цивила.У збјеговима је умрло 165 српских цивила, а осам лица се још увијек води на листи несталих, речено је Срни из Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске. 


"За почињене злочине нико није одговарао, али је зато прошле године поводом те агресије хрватски предсједник Иво Јосиповић одликовао 15 учесника акције `Масленица`, неке од њих постхумно, оцјењујући да је та акција била `веома значајна побједа младе хрватске војске`. Тако се десило да добију одликовање умјесто да одговарају за етничко чишћење и почињене злочине над Србима на подручју које је било под заштитом УН“, кажу у Асоцијацији. 

Српско становништво са овог подручја избјегло је према Книну и Србији. У агресији су највише страдала три српска села - Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, а Срби из етнички мјешовитих села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински протјерани су или убијени. 

Њихова имовина је уништена, а цркве порушене. Осим православне цркве у Смоковићу, биле су оштећене и оне у Исламу Грчком и Кашићу. 

Истог дана између Грачаца и Малог Алана хрватске снаге су на превару из засједе убиле 22 припадника полиције Републике Српске Крајине. Тада је на простору Крајине важио "дупли кључ", а то је значило да су сва борбена средства Територијалне одбране Крајине била под надзором снага УНПРОФОР-а и нису се могла активирати без њиховог одобрења. 

Резолуција Савјета безбједности УН број 802 од 25. јануара 1993. године, која је налагала да се хрватске снаге повуку са заузетог подручја, није испоштована. Након ове операције снаге УНПРОФОР-а изгубиле су сваки кредибилитет код српског становништва. 

Избјегли и прогнани Срби из Хрватске питају да ли ће послије срамне ослобађајуће пресуде хрватским генералима у Хагу Анти Готовини и Младену Маркачу хрватско правосуђе коначно покренути поступак против оних који су починили злочине и то не само у акцији "Масленица" него и у свим другим акцијама у којима су страдали недужни цивили. 

"Без оваквог односа тешко је говорити о успостављању добросусједских односа и нормализацији живота на том подручју. Апсурдна је ситуација да ће Хрватска средином ове године постати пуноправна чланица ЕУ, а да није била у стању да испоштује стандарде који вриједе у свим цивилизованим земљама свијета и процесуира одговорне за злочине који су почињени за вријеме протеклог грађанског рата над недужним српским цивилним становништвом у Хрватској",став је Асоцијације. 

 

Извор:  

 

Везане вијести:

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Годишњица страдања Срба у акцији Масленица

ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У АКЦИЈИ "МАСЛЕНИЦА"