БЕОГРАД, 23. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Хрватска политика је од акције "Олуја" 1995. године учинила све да се протјерани Срби не врате, а сада ради на асимилацији оних који су остали или се вратили, изјавио је Срни предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења из Хрватске Милојко Будимир. 

Коментаришући писање загребачког "Јутарњег листа" да српска заједници у Хрватској у посљедњих двадесетак година биљежи стални пад, што потврђују статистички подаци прикупљени током најновијег пописа становништва, Будимир каже да је то показатељ у каквом се положају налазе Срби у Хрватској. 

"Према подацима Државног завода за статистику Хрватске, од 2002. до 2009. године из Србије, гдје је нашло уточиште више од 400.000 избјеглих и прогнаних Срба, у Хрватску се вратило 11.218, а из Хрватске у Србију одселило 20.683 лица“, наводи Будимир. 

Он каже да тај податак најбоље илуструје како је Хрватска успјела да
заустави повратак, доносећи законе који су зацементирали политику
етничког чишћења.

"Ни Уставни закон о националним маљинама се не примјењује, а према њему, Срби би требало да имају број запослених у складу са њиховим пропорционалним учешћем у броју становника“, рекао је Будимир. 

Он је подсјетио да је садашња Влада Хрватске дала нека обећања Србима, али да се, нажалост, и даље не виде никакви резултати. 

"Отворена су сва питања на којима инсистирамо од самог почетка. Нису враћена одузета станарска права, пензионерима нису исплаћене пензије, обнова кућа тече споро и уз велике проблеме, није враћена динарска ни девизна штедња, а Срби нису учествовали у процесима приватизације. Споро се одвија и процес ексхумације и идентификације посмртних остатака“, констатује Будимир.

Он истиче да је Хрватска у преговорима за приступање ЕУ затворила Поглавље 23 "Правосуђе и темељна људска права", а да није ријешила ниједан од наведених проблема. 

"Остало је мало времена да би се нешто више сада учинило у периоду мониторинга до средине сљедеће године, када се очекује да Хрватска постане пуноправна чланица ЕУ“, наводи Будимир.

Он додаје да је на ове проблеме годинама указивало Удружење Срба из Хрватске и Асоцијација избјегличких удружења, али није било позитивне реакције, чак ни од институција Србије које би требало да се баве овом
проблематиком, а ни од представника Срба у Хрватској. 

"Сада - када је вода дошла до грла - чују се другачији тонови, само што изгледа да је већ све касно“, каже Будимир.

Према његовим ријечима, Хрватска је вјешто купила вријеме потписујући све уговоре, а ништа не реализујући и тако испунила услов да постане пуноправна чланица ЕУ. 

"Хоће ли се тада поштовати стандарди који вриједе у свим цивилизованим земљама или ће и даље Срби у Хрватској остати без својих имовинских и других права, остаје да се види. Али, досадашње искуство нам говори да се ничему добром, када је Хрватска у питању, Срби не могу надати“, закључује Будимир.

Срби у Хрватској су сиромашнији и старији од Хрвата, а у државним и јавним службама готово да их нема, пише "Јутарњи лист".

Од укупног броја судија 1,9 одсто су Срби, док их је у дипломатији тек 0,46 одсто. У хрватском Министарству одбране ради 0,28 одсто Срба, а у Министарству културе 1,24 одсто.

Лист наводи да се српска националност у Хрватској нерадо истиче и да би држава морала да пронађе и отклони разлоге за ту врсту нелагоде и атмосфере створене око Срба.

Извор: