Latinica

Одакле је мачак Марко стигао и ко му је то име дао нико не зна. Чим који бивши мјештанин стигне он га умјесто комшија, рођака и пријатеља сачекује на кућном прагу. Такође се не зна ни ко му даје информације да повратници стижу. Својим умиљавањем и мјауком изражава добродошлицу и тако оживљава некадашњу кућну атмосферу. Код њих остаје све до њиховог повратка а онда када их испрати одлази и сачекује друге. Тако мачак Марко проводи љето чашћен и гошћен као најбољи пријатељ. А када стигну хладни јесењи и зимски дани пронаће своје мјесто поред топлог шпорета старог јатака Дује, једног од ријетких који није напуштао завичај. Ћерке и унучад су у далекој  Аустралији, тако да ће му осим са бабом  једини саговорник преко зиме бити мачак Марко.

Али није само Марко омиљен код повратника. Ту је и пас Гаро. Он све умије само што говорити још није научио. А када би проговорио сигурно би рекао ко је комшији Пепи украо усред ноћи из штале два најбоља овна. И то баш оне ноћи када је Хрватска славила  Дан побједе и домовинске захвалности. Може ли та прослава да прође без учешћа Срба? Изгледа да не може! Полиција је извршила увиђај али Гаро ништа није казао. А без његовог исказа мале су шансе да ће починиоци бити откривени и правди приведени.

За Гару је било предалеко да стигне  до Голубића код Книна, гдје је те исте ноћи запаљена једна повратничка српска кућа. Иако је прошло пуних шеснаест година овај чин далеко је од суживота и бољих комшијских односа који се најављују. Да ли ће истрага бар у овом случају дати резултат остаје да се види.

Да су и шумске животиње у стању да промјене своје понашање свједочи Лија која свако јутро испред кућних врата мирно чека своје следовање. Нема више  кока ни друге перади као ни оних који су их држали тако да је и лија промијенила своју ћуд и прилагодила се новим околностима. Ако могу пас, мачка  и лисица да превАзиђу старе антагонизме и живе у толеранцији и слози можда би и они које је Бог обдарио разумом могли од њих понешто научити.

 

Лика, август 2011. 

Милојко Будимир

 

U LICI JEDINO MAČAK MARKO SAČEKUJE POVRATNIKE

Odakle je mačak Marko stigao i ko mu je to ime dao niko ne zna. Čim koji bivši mještanin stigne on ga umjesto komšija, rođaka i prijatelja sačekuje na kućnom pragu. Takođe se ne zna ni ko mu daje informacije da povratnici stižu. Svojim umiljavanjem i mjaukom izražava dobrodošlicu i tako oživljava nekadašnju kućnu atmosferu. Kod njih ostaje sve do njihovog povratka a onda kada ih isprati odlazi i sačekuje druge. Tako mačak Marko provodi ljeto čašćen i gošćen kao najbolji prijatelj. A kada stignu hladni jesenji i zimski dani pronaće svoje mjesto pored toplog šporeta starog jataka Duje, jednog od rijetkih koji nije napuštao zavičaj. Ćerke i unučad su u dalekoj  Australiji, tako da će mu osim sa babom  jedini sagovornik preko zime biti mačak Marko.

Ali nije samo Marko omiljen kod povratnika. Tu je i pas Garo. On sve umije samo što govoriti još nije naučio. A kada bi progovorio sigurno bi rekao ko je komšiji Pepi ukrao usred noći iz štale dva najbolja ovna. I to baš one noći kada je Hrvatska slavila  Dan pobjede i domovinske zahvalnosti. Može li ta proslava da prođe bez učešća Srba? Izgleda da ne može! Policija je izvršila uviđaj ali Garo ništa nije kazao. A bez njegovog iskaza male su šanse da će počinioci biti otkriveni i pravdi privedeni.

Za Garu je bilo predaleko da stigne  do Golubića kod Knina, gdje je te iste noći zapaljena jedna povratnička srpska kuća. Iako je prošlo punih šesnaest godina ovaj čin daleko je od suživota i boljih komšijskih odnosa koji se najavljuju. Da li će istraga bar u ovom slučaju dati rezultat ostaje da se vidi.

Da su i šumske životinje u stanju da promjene svoje ponašanje svjedoči Lija koja svako jutro ispred kućnih vrata mirno čeka svoje sledovanje. Nema više  koka ni druge peradi kao ni onih koji su ih držali tako da je i lija promijenila svoju ćud i prilagodila se novim okolnostima. Ako mogu pas, mačka  i lisica da prevAziđu stare antagonizme i žive u toleranciji i slozi možda bi i oni koje je Bog obdario razumom mogli od njih ponešto naučiti.

 

Lika,  avgust 2011.

Milojko Budimir