БЕОГРАД, 27. МАЈА /СРНА/ - Традиционални Црквено-народни сабор "Крушедолска звона 2011" биће одржан сутра код манастира Крушедол на Фрушкој Гори, саопшено је Срни из Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске.
Од ове године, посљедња субота у мају биће стални термин за одржавање Крушедолског сабора, одлучио је организациони одбор.
Сабор је установљен 2000. и одржаван је у Чортановцима на подручју општине Инђија до 2007. када је, у договору са владиком сремским Василијем, стално мјесто Сабора постао манастир Крушедол.
Сабор се одржава у знак сјећања на жртве операције "Бљесак" у којој су хрватска војска и полиција из западне Славоније 1. и 2. маја 1995. убиле више од 300 људи, жена и дјеце и протјерале 15 000 преосталих Срба.
Црквено-народни сабор, како је истакнуто, ове године посебно добија на значају због првостепене пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу који су у Хашком трибуналу осуђени на 24, односно 18 година затвора за "удружени злочиначки подухват" с циљем протјеривања српског становништва из Хрватске и отимања његове имовине.
Послије литургије у цркви манастира Крушедол, владика сремски Василије служиће парастос за све Србе страдале у посљедњим ратовима на подручју бивше Југославије и оне преминуле у прогонству.
На позорници испред манастира потом ће бити одржана смотра стваралаштва изворних пјевачких група и културно-умјетничких друштава, која у избјеглиштву његују обичаје, фолклор и традицију завичаја.
Крушедолску бесједу говориће историчар умјетности Никола Кусовац из Београда, који има посебне заслуге за спасавање српске културне баштине из Хрватске за вријеме грађанског рата од 1991. до 1995. године.
Организатори Сабора у Крушедолу су Завичајни клуб Славонија из Инђије и Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, а као и претходних година, очекује се да ће окупити више хиљада посјетилаца из Србије, сусједних држава у којима живе Срби и српске дијаспоре.
Организатори су најавили да је, захваљујући донатору, до Крушедола организован бесплатан превоз из више мјеста Србије.
Манастир Крушедол постао је мјесто народног окупљања као славна задужбина сремских деспота Бранковића из 16. вијека. У манастиру су сахрањени сви чланови њихове породице, а у Крушедолу је и гроб Арсенија Трећег Чарнојевића и Арсенија Четвртог Шакабенте.
Тиме је настављена традиција народно-црквених сабора, на којима је биран епископ за просторе са којих су Срби протјерани током протеклог рата.

Извор: