Извјештај о раду од оснивачке скупштине (март 2009 - март 2011)

Оснивачка Скупштина Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске одржана је 21. марта 2009. године у општини Нови Београд. Тада је уз оснивачке акте усвојен и Програм активности.  На Скупштини је подржан Non-paper документ који је потписала Координација и Коалиција избјегличких удружења на Савиндан 2009. године у Кабинету потпредсједника Владе др Јована Кркобабића. Иако на почетку није дошло до заједничког наступа са Коалицијом јер су постојале неке несугласице (Програм стамбеног збрињавања), касније су те разлике превазиђене.

1. Non-paper 

-          Враћање станарских права

-          Конвалидација радног стажа

-          Неисплаћене пензије

-          Обнова имовине

-          Учешће у процесу приватизације

-          Поврат свих запосједнутих пољопривредних имања њиховим законским власницима

-          Статус боравка и држављанства за повратнике

-          Суђење за ратне злочине

-          Безбједоносна ситуација

Са овим документом упознато је око 80 земаља али очекиваног резултата није било То је био  и главни разлог када је 30. јуна 2010. године Хрватска добила сагласност Европске уније да отвори преговарачко Поглавље 23 „Правосуђе и темељна људска права“ без услова да рјешава наша имовинска, стечена, станарска, статусна и друга права да се приступи доношењу

 

2. ПЕТИЦИЈЕ избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске.

Петицију су потписала 103 удружења а послије тога од средине децембра 2010. до краја јануара 2011. године више од 45.000 не само избјеглих и прогнаних Срба него и оних чије је поријекло из Хрватске као и држављана Србије чије су некретнине остале у Хрватској. Ови потпису су до сада предати у Кабинет предсједника Србије Бориса Тадића и предсједници Скупштине Србије Славици Ђукић-Дејановић. У овој Петицији тражимо само рјешавање наших људских и грађанских права а нису обухваћена статусна питања која су се нашла у јавности послије изјаве министра за дијаспору Срђана Срећковића да ће Срби у Хрватзској тражити да им се врати статус конститутивног народа. Петиција је наишла на подршку и разумјевање и предсједника Парламентарне скупштине Савјета Европе Мелвута Чавушоглуа  који је примио 7. марта о.г. двојицу предсједника Коалиције и Асоцијације (Линту и Будимира) и показао пуно разумјевање за наше проблеме који су садржани у Петицији.

  

3. Посјета високог комесара УН Антонија Гутереша Србији

Крајем августа 2009. године Београд је посјетио високи комесар УН Антонијо Гутереш. Тада је у колективном центру Крњача примио и представникле избјегличких удружења. Упознали смо Високог комесара са проблематиком и добили обећање да ће УН више пажње и средстава уложити у рјешавање ове проблематике. Недавно је посјетио Србију специјални изасланик А. Гутереша  Бејлавелд у вези са предстојећом Донаторском конференцијом.

 

4. Донаторска конференција

Послије одржане Регионалне конференције на министарском нивоу о проблемима избјеглица која је 25. марта 2010. одржана у Београду у заједничком саопштењу министри спољних послова БиХ, РХ Црне Горе и Србије су констатовали да проблем избјеглих и интерно расељених лица ни у једној од ових држава није у потпуности ријешен и да је потребно интентзивирати регионалну сарадњу у циљу постизања правичног, свеобухватног и трајног рјешења.

Затим је дошло до два-три сусрета предсједника Србије Бориса Тадића са предсједником Хрватске Ивом Јосиповићем. Њихов усмени договор постао је јачи од свих до сада потписаних билатералних и међудржавних уговора (Споразума о нормализацији односа СР Југославије и Хрватске из 1996, Бечког споразума о сукцегији, посебно Анегса Г из 2001. године који је ратификовао Хрватски сабор 2004. године и Сарајевске декларације из 2005. године). Тако је Хрватска умјесто за изврши преузете обавезе пристала да уведе нови рок за стамбено збрињавање на подручјима изван државне бриге тј. изван Крајине, што је и учинила пре неколико дана а Србија да организује Донаторску конференцију. Тако је напуштен принцип права а прихваћен принцип потреба што није наишло на подршку и разумјевање међу избјеглим и прогнаним Србима из Хрватске.

Неспоразуми су настали и око анкете која се спроводи око пописа станова бивших нисилаца станарског права која садржи одређене контроверзе. Донаторска конференција има само смисла да се прикупљена средста употребе за оне који се још увијек налазе у колективним центрима или за социјалне случајеве јер већина Срба из Хрватске нису у тој категорији него с правом захтјевају да им се врати њихова узурпирана имовина и станарско право или изврши правична новчана надокнада.

У Хрватској није још у потпуности враћена непокретна имовина укључујући и пословне просторе, а о покретној да се и не говори, није извршена ревизија уговора о размјени кућа и станова који су склопљени под притиском и претњама за вријеме рата. Још увијек није обновљено више од 10.000 кућа које су срушене у терористичким акцијама у периоду од 1991-1995 у подручјима гдје рата није ни било. Оно што посебно забрињава а то је чињеница да је на списку још више од 1.500 Срба који су осумљичени, оптужени или осуђени без чврстих доказа а свједоци смо били ових дана срамне представе око Тихомира Пурде и његовог пуштања на слободу. Тако Хрватска и даље показује двојна мјерила када треба судити Србима или Хрватима.

 

5. Измјене и допуне Закона о избјеглицама

Асоцијација избјегличких удружења активно је сарађивала са Комесаријатом за избјеглице око доношења Измјена и допуна Закона о избјеглицама који је усвојен у Народној скупштини Србије 5. маја 2010. године. Иако је овај Закон донешен у пракси  до сада није се осјетило његово дејство. Очекивали смо да ће се извршити легализација оних објеката који су кроз разне програме дати на кориштење избјеглицама и да ће се расписати конкурс за станове који су насилно усељени. Исто тако неизвјесно је у којој се фази налази реновирана Национална стратегија за рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица која је усвојена још 2002. године и до сада је остала мртво слово на папиру.

 Посебно желимо изразити наш протест што Град Београд није показао разумјевање и одобрио локацију за изградњу странова из кредита Банке Савјета Европе који је одобрен још у току 2004. године  на износ од 20 милиона евра за стамбено збрињавање избјеглица у Србији. У току 2006. године 10. милиона евра ангажовала је Влада Србије преко Министарства за капиталне инвестиције   на поплаве и клизишта. Епилог смо могли чути ових дана када је ухапшен директор путева Србије Бранко Јоцић јер су по свој прилици ова средста умјесто за клизиште завршила на рачуну неке приватне фирме. Питамо се хоће ли и преостали износ задесити иста судбина или ће средства бити повучена.

Асоцијације се у више наврата обраћала руководству Града Београда које је остало и глуво и њемо на наше захтјеве док су за Фондацију Ана и Владо Дивац „Можеш и ти“ била  потребна само два дана да добије локацију за изградњу 80 социјалних станова за избјеглице. Ако се томе дода чињеница да је у току 2009. гоидине  ова Фондација од Министарства рада и социјалне политике добила 500.000 евра за рјешавање избјегличлког смјештаја имамо ли право знати што је до сада урађено и зашто се овај посао не одвија преко Комесаријата за избјеглице или неке друге државне институције?

 

6. Обиљежавање тужних годишњица из посљедњег грађанског рата

Од оснивања Асоцијације настављено је са раније започетим активностима око обиљежавања годишњица страдања из посљедњег грађанског рата. Тако је чланица Асоцијације Удружење породица несталих из Крајине и Хрватске наставило са организовањем парастоса у цркви Светог Марка у Београду за Миљевце (21. јун), Масленицу (22. јануар), Медачки џеп (9. септембар), Бљесак (1. мај) и Олуја (4. август). Ово је Удружење покренуло и реализовало иницијативу да се у Ташмајданском парку постави спомен плоча за све погинуле у ратовима 1991-1999. Обиљежавање прогона Срба из Западне Славоније наставило се организацијом Крушедолског сабора ког манастира Крушедол на Фрушкој гори у мају још од 2007. године. Посебна пажња поклања се обиљежавању прогона Срба у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ у цркви Светог Марка у Београду. Тако је 4. августа 2009. године одржан Пети Илиндански крајишки сабор са пригодним комеморативним програмом на платоу испред цркве. За ту прилику прикупљено је око 3.000 кључева да би се симболички скренула пажња јавности на одузета станарска права. Ови су кључеви касније пренешени у колективни центар Крњачу гдје их је могао видјети високи комесар Антоније Гутереш. Друга чланица наше Асоцијације Удружење грађана Крајина „Зора“ из Крагујевца организује парастос у саборној цркви у Крагујевцу.

 

7. Учешће на локалним и предсједничким изборима у Хрватској

Асоцијација избјегличких и других удружења заједно са Коалицијом узела је активно учешће на локалним изборима који су одржани у мају 2009. године у Хрватској. На овим изборима у првом кругу који је одржан 17 маја 2009. СДСС добила је власт у шест општина – Борову, Маркушици, Негославцима, Јагодњаку, Врховинама и Бискупији. У другом изборном кругу, који је одржан 31 маја, побиједила је у још седам општина – Ердуту, Трпињи, Двору, Вргинмосту, Крњаку, Грачацу и Кистањама. Наша очекивања од учешћа СДСС у коалицији са ХДЗ нису испуњена. Основни проблеми који годинама муче избјегличку популацију нису се нашли у коалиционом споразуму.

 Асоцијације је узело  активно учешће и око организације предсједничких избора у Хрватској. Да би могли гласати у Србији држављани Републике Хрватске имали су обавезу да  до 12. децембра 2009. године изврше претходну регистрацију. Иако је био кратак рок завичајна и избјегличка удружења успјела су уписати више хиљада оних који су показали интерес да изиђу на ове изборе. Први изборни круг одржан је 27. децембра 2009. године и било је пријављено 12 кандидата. У Србији се могло гласати на дванаест бирачких мјеста.

Други изборни круг одржан је 10. јануара 2010. године. Увјерљиво је побиједио др Иво Јосиповић који је добио и гласове избјеглих Срба који су имали ту „срећу“ да изиђу на биралиште. Наиме, Амбасада Хрватске у Београду вратила је неколико стотина пријава  онима који их нису предали до одређеног термина. У Амбасади  нису уважили чињеницу да је пошта послата на вријеме и да је ради викенда стигла дан касније. И овај податак најбоље осликава однос амбасаде према хрватским држављанима српске националности. О каквој је непринципијелности  ријеч показују избори у БиХ на којима су Хрвати могли гласати и без претходне регистрације. Оваква двојна мјерила сигурно нису у складу са стандардима у земљама Европске уније којима Хрватска тежи.

Својим активним учешћем на овим изборима  избјегли и прогнани Срби су показали пред домаћом и светском јавности да још „постоје“ и да имају своје непролазне интересе на подручју Републике Хрватске. Хрватска је после њиховог прогона донијела више дискриминационих закона у којима су третирани као грађани другог реда. Изгубили су станарска права,  није завршена обнова порушених објеката, нису суделовали у процесу претворбе капитала, пензионерима нису исплаћена примања за време од 1990. до 19997. и касније, проблеми са конвалидацијом радног стажа и др.  Безбедоносна ситуација још увек није повољна а постоје и тајни спискови за ткз. ратне злочине. Листа неријешених питања указивала је да су ови избори од посебног значаја јер је  повјерење требало  дати кандидату који ће бити у ситуацији да у наредном периоду исправи  неправде које су Србима као држављанима Хрватске учињени у протеклом периоду.

 

8. Предстојећи попис становништва у Хрватској

У Министарству за дијаспору 22.2.о.г. организовали смо састанак на ову тему. Састанку су присуствовали и представници Срба из Хрватске као и представници институција у Србији које су задужене за ову проблематику. Ако је судити по резултатима пописа становништва у Хрватској, почев од првог, одржаног 1948. па све до посљедњег 2001. године, може се закључити да се Срби у овој бившој југословенској републици нису ни рађали! Укупан број Срба и других припадника националних мањина, забиљежен пописом из 1991. године, идентичан је оном из 1948. Тако је према попису из 1991. године, Хрватска  имала 4 784 265 становника, од тога броја као Срби изјаснило се 581 663 становника или 12,15 одсто. Тај број је сигурно далеко већи, јер се више од 106 000 лица изјаснило као Југословени, а познато је да су већину од тога броја сачињавали Срби који су се у значајном броју налазили и у рубрици "остали" у којој је било уписано 316 736 становника. Такo се поуздано може тврдити да је тада у Хрватској живјело више од 800 000 Срба.

Затим је већина Срба у два велика таласа напустила Хрватску. Први талас био је 1991. године што је представљало почетак политике коју је проводила Хрватска демократска заједница и њен предсједник Фрањо Туђман, а чији циљ је био да се број Срба у Хрватској сведе на три до четири одсто. Ово је постигнуто послије другог таласа који је био 1995. године, током операције `Бљесак` и `Олуја` када је готово свe становништо протјерано са подручја Републике Српске Крајине кoja je била под међународном заштитом УН. А евидентиран је и трећи талас - то су они који нису жељели дочекати завршетак  мирне реинтеграције Источне Славоније и Барање у састав Хрватске.

После свега изнова ће  морати српске организације да уложе посебан напор како би анимирали грађане српске националности да се изјасне као Срби, јер ће попис бити и индикатор тренда повратка српског становништва, а послужиће и као одговор на питање колико су Срби у данашњем хрватском друштву слободни да јавно искажу своју националну припадност. Према Уставном закону, од резултата тог пописа зависиће заступљеност припадника мањина у органима регионалне и локалне самоуправе, равноправна употреба језика и писма као и других права. Сем тога предстојећи попис становништва у Хрватској за српску заједницу имаће много већи значај од пуке статистике, будући да ће у наредних десет година представљати темељ за остваривање права из Уставног закона о правима националних мањина.

Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова у Републици Хрватској који је Хрватски сабор, донијео на седници 15. јула 2010. године, пописиваће се хрватски држављани, страни држављани и особе без држављанства које имају пребивалиште у Хрватској, без обзира налазе ли се у време пописа у Хрватској или у иностранству. Пописом, који је планиран од 1. до 28. априла ове године, неће бити обухваћене особе које имају пребивалиште у Републици Хрватској, али су одсутне дуже од једне године. Неће бити обухваћени ни они који имају боравиште у Хрватској краће од једне године и не намјеравају дуже од тога остати, као и студенти који студирају у иностранству. Оправдање за ово Хрватска налази у уредбама Европске уније у којима се особе избјегле из земље не наводе као изнимка па се на њих примјењује критеријум одсутности од 12 мјесеци и биће укључени у укупан број становника земље у којој се налазе. Тај критеријум, сем земаља Европске уније, примјењиваће и земље у региону, а тиме се осигурава да те особе буду укључене у укупан број становника само једне земље. То ће нанијети највећу штету, првенствено, српској мањинској групацији која је пред налетима рата, спасавајући голи живот, морала напустити Хрватску. Тако ће углавном сви они бити спречени да се попишу, сем оних на које се односи Програм повратка и збрињавања прогнаника, избјеглица и расељених лица, Програм обнове или Програм стамбеног збрињавања или који још увек имају статус избјеглице. Тако ће више од 100 000 оних којима су одузета станарска права и који се не враћају по рестриктивним и дискриминаторским одредбама о стамбеном збрињавању бити брисани из евиденције пребивалишта у Хрватској.

На сједници Савјета за националне мањине на којој је главна тема био попис становништва, предсједник СНВ-а Милорад Пуповац нагласио је потребу да међу пописивачима буде више припадника националних мањина. Рекао је да Српско национално вијеће није признало резултате пописа становништва из 2001. јер се људи у великој мјери нису могли слободно изјаснити, а пописани Срби који живе у Србији и БиХ нису били уврштени у попис становнишптва. Поставља се питање како је неко могао бити на адреси пребивалишта ако се није могао вратити у стан из кога је био истјеран или у кућу која још није обновљена. Како се стање од прошлог пописа није промјенило него је ситуација постала још тежа сви су изгледи да ће број Срба на овом попису бити још мањи. Сва је прилика да ће  се овим пописом остварити циљ који је поставила хрватска политика почетком 90-их година да се број Срба сведе на три посто и тако озаконити проведено етничко чишћење.

 

9. Очување културног идентитета

Посебна пажња била је посвећена на заштити неких културних посебности преко његовања традиције о обичаја завичаја. На томе плану дјеловала су КУД-а и изворне мушке и женске пјевачке групе. У овом посебно предњачи Удружење „Зора“ из Крагујевца и КУД „Петрова Гора“ који су судјеловали на више фестивала и имали запажене наступе. Реаговали смо када је Хрватска код УНЕСКО-а заштитила ојкалицу као дио своје нематеријалне културне баштине, тако да би лакше подњели губитак материјалних вриједности него нематеријалних културних добара која  обиљежавају наш идентитет.

Ове изворне пјевачке групе и крајишки пјесници учествовали су у програмима које смо приредили за Свјетски дан избјеглица (20. јун) у Етнографском музеју. Тако се Асоцијација обиљежавајући овај дан 20. јуна 2009. године обратила јавности са Отвореним писмом у коме је подржала захтјеве наведене у Non-paperu и још једном указала на кршење људских и грађанских права прогнанин Срба из Хрватске.

У овом периоду објављено је више књига са завичајном тематиком. На томе су радила сва наша удружења а издвојио би два зборника у издању Удружења Срба из Хрватске и Удружења резервних војних старјешина Српске Крајине у Србији која обрађују теме из прошлог грађанског рата. Подржали смо више промоција новоизашлих књига: Момчила Диклића. „ЕУ и српско-хрватски односи“, Бранка Радунковића „Воља чини чуда“, Ђуре Аралице „Усташки покољи Срба у Глинској цркви“.

28. јануара 2009. у парохијском дому код храма Светог Саве на Врачару приређена је промоција књиге крајишког глумца и писца Миле Станковића „Избјеглички кошмари“ . На промоцији је говорио глумац Саво Радовић, Драгана Трбојевић а пјевала је пјевачка група „Мрки“. Убрзо послије тога 6. марта преминуо је Миле Станковић и сахрањен у селу Трнавцу на Плитвицама у Лици.

Заједно са СКД „Зора“ наставили смо са организацијом изложби „Крајишки ликовни салон“ које је осим Београда могла да види публика у Крагујевцу, Рашкој и Лазаревцу. Наставило је с радом Умјетничко братство манастира Крка која је дјеловало и за вријеме протеклог рата. Посебно је важна истаћи већ традиционалну манифестацију „Дани Крајишке културе од Спасовдана до Видовдана“.

 

10. Његовати сјећање на жртве Јадовна

            На иницијативу „Удружења Јадовно 1941“ из Бања Луке, у суботу, 26. јуна 2010. године у мјесту Јадовно одржана је прва комеморација Јадовинским жртвама. Прије тога, одређен је 24. јун, као Дан сјећања на Јадовно 1941, и то након 69 година. Тога дана у више цркава у Србији и Републици Српској приређен је парастос Јадовинским жртвама.

У дворани Института за савремену историју у Београду одржан је  16.7.2010. године пригодан скуп, којег је организовала Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, а на иницијативу Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташког логора Јадовно1941. године из Бања Луке.

Ово усташко  стратиште велебитских бездана (од којих су пузнате 32), које је претече Јасеновца, у само 132 дана, на најсирепији начин побијено је 40.123 невиних жртава, за које се знаде, а број је далеко већи, што треба да се истражује.    

Предсједник Удружења Јадовно 1941. из Бања Луке др Душан Басташић  посјетио је да подручје комплекса усташких логора Јадовно обухвата бившу казнионицу у Госпићу са помоћним објектима у околини тога града, дио планине Велебит, дио Велебитског канала и дио острва Пага са приобаљем. Због тога би спомен-костурница са припадајућим спомен-обиљежјем требала бити лоцирана на путу страдања од Госпића преко Башких Оштарија до Карлобага. Зато ће се Удружење, уз широку подршку ипомоћ залагати да се достојно обиљеже мјеста ликвидације, те отворе и означе путеви до тих мјеста.

Ионако малобројна спомен-обиљежја постављена од 1957. до 1986. године готово у потпуности су уништена. На подручју бившег комплекса логора тренутно не постоји нити једна спомен-плоча, нити један путоказ. Путеве до стратишта потребно је отворити и означити. Мјеста ликвидација треба да се достојно обиљеже.

Прво обиљежавање одржано је  26. јуна 2010. ггодине а из Београда Асоцијација је организовала одлазак са једним аутобусом. Након тога основан је у Београду Одбор за Јадовно,  на чијем се челу налази Милорад Милошевић.

Асоцијација је пружила подршку Ђорђу Пражићу који је покренуо иницијативу  да се измјени идејни пројекат за изградњу хидроелектране Косињ – 2 у Лици како би се заштитиле три јаме у којима се налазе остаци 222 цивилне жртве српске националности које су убијене и у ове јаме бачене за вријеме постојања НДХ. У српском селу Млаква налази се Спомен костурница 286 српских цивилних жртава спаљених 06. аугуста 1941. године у једној српској кући.

 

11. Организација округлих столова, састанака, јавних трибина и конференција за медије 2009.

22. јануара – Састанак у Комесаријату за избјеглице на коме је комесар упознао присутне са програмом активности за 2009. годину. Међу присутнима су били: Јово Каблар, Душан Кундак, Раде Матијаш, Миле Дакић и Милојко Будимир.

27. јануара у Кабинету потпредсједника Владе Србије Јована Кркобабића одржан је састанак Координације (Каблар, Матијаш и Будимир) и Коалиције (Линта, Жигић и Муратовић) око потписивања Нон-папера Владе Србије.

28. јануара на састанку у Кабинету потпредсједника Кркобабића договорено је да се оснује јединствена Асоцијација избјегличких удружења Срба из Хрватске.

3. фебруара у Комесаријату за избјеглице одржан је састанак Координације избјегличких удружења коме је присуствовао и потпредсједник Владе Србије др Јован Кркобабић са својим сарадницима Мирославом Копечним и радом Дубајићем. Постигнут је договор да комесар Владимир Цуцић преузме улогу око организације јединствене Асоцијације избјегличких удружења. Удружења су преузела обавезу да доставе регистрацију ради евиденције.

4. фебруара секретар Удружења је заједно са Предрагом Шарцем са РТС и Ђуром Куљанином из „Правог одговора“ водио разговоре у Кабинету потпредсједника владе др Кркобабића са Мирославом Копечним око емитовања једне емисије о избјеглицама на РТС. Госп. Копечни преузео је обавезу да са овим упозна уредника програма Ненада Љ., Стефановића а Предраг Шарац да изради синопсис за емисију.

6. фебруара у Удружењу Срба из хрватске одржан је састанак Иницијативног одбора око оснивања Асоцијације. Састанку су присуствовали: Д. Кундак, Ј. Дробљак, Ј. Каблар, Р. Матијаш, В. Вукелић, М. Поповић, М. Будимир. Постигнут је договор да се припреми Оснивачка скупштина Асоцијације.

9. фебруара у Сава центру Комесеријат за избјеглице организовао је Округли сто о Закону о избјеглицама. Испред Координације били су присутни Јово каблар и М. Будимир.

11. фебруара у дворани хотела „Мажестик“ у организацији групе 484 организована је расправа о Измјенама и допунама Закона о избјеглицама и Стратегија за рјешавање избјегличке проблематике. Присутни испред Кабинета др Кркобабића Мирослав Копечни и Раде Дубајић а испред Комесеријата комесар Владимир Цуцућ. У расправи је активно сусјеловао секретар Удружења М. Будимир.

5. марта у сава центру одржана је Конференција о смањењу сиромаштва у Србији. Испред Координације присуствовао Јован Каблар.

10. марта у Комесаријату за избјеглице одржан састанак Координације удружења око оснивања Асоцијације.

20. марта у просторијама СЛС у организацији Удружења Срба из Хрватске и СЛС  одржан је Округли сто о Грађанском рату у Хрватској,  преко казивања самих учесника. Судјеловали: генерал Коста Новаковић капетан бојног брода Ђорђе Пражић, Бранко Лубовац, Раде Матијаш, др Момчило Диклић,  Петар Лађевић, Раде Дубајић и М. Будимир.

21. марта у општини Нови Београд одржана је Оснивачка скупштина Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске. Оснивачкој скупштини присуствовао је и говорио потпредсједник Владе Србије др Јован Кркобабић са Радом Дубајићем, представник Министарства за дијаспору Симон Ђуретић и представници других институција које су задужене за избјегличку проблематику.

23. марта у Удружењу Срба из Хрватске одржан је састанак са Николом Калатом из Книна око припрема за локалне изборе који су планирани за мјесец мај у Хрватској.

24. марта одржан је састанак у Кабинету потпредсједника владе Кркобабића са његовим сарадницима око даљњих активности Асоцијације и око њене регистрације.

28. марта у ресторану „Гладош“ код Чортановаца одржана је скупштина Завичајног клуба Славоније на којој се посебно расправљало око организације „Трећег Крушедолског сабора“. Присутне су поздравили испред новоосноване Асоцијације Матијаш и Будимир.

30. марта у Предсједништву Србије одржан је састанак са савјетником предсједника Тадића госп. Млађом Ђорђевићем око организације и учешћа на локалним изборима у Хрватској.

31. марта у Танјуговом Прес центру одржана је Конференција за новинаре на којој су учествовали Ч. Марић, Р. Матијаш и М. Будимир. Тема је била „Проблематика избјеглих Срба у свјетлу Санадерове посјете“.

2. априла у 10 сати у Комесаријату за избјеглице одржан је састанак Главног одбора Асоцијације на коме је конституисан Главни одбор и постигнут договор око организације Трећег Крушедолског сабора и изласка на локалне изборе у Хрватској. Истог дана

2. априла у 12 сати састанак у Предсједништву код савјетника М. Ђорђевића које су присуствовали и запослени из Комесаријата и посланик Јанко Веселиновић те представници Асоцијације и Коалиције.

5. априла (током априла) одржано је у Удружењу Срба из Хрватске више састанака око организације локалних избора у Хрватској.

8. априла секретар Удружења учествовао је у емисији Радио Београда „Речено – прешућено“ заједно са Ратком Дмитровићем. У рубрици око Српско-хрватских односа у „Политици“ објављен је један чланак (15.4).

9. априла одржан је још један састанак у Народној скупштини са госп. Јанком Веселиновићем око организације локалних избора у Хрватској. Истог дана у Удружењу одржан је састанак Одбора за Крушедол коме су присуствовали: В. Вулелић, Р. Матијаш, Д. Перић, Ј. Каблар, М. Боснић и Д. Компар. Током априла одржано је више састанака на ову тему.

15. априла у Предсједништву код савјетника предсједника Тадића одржан је још један састанак око локалних избора у Хрватској са госп. Ђорђевићем.

16. априла у просторијама СЛС осржан је састанак Главног одбора Асоцијације избјегличких удружења на коме се расправљало око организације Крушедолског сабора и локалних избора у Хрватској.

21. априла у Комесаријату за избјеглице одржан састанак око локалних избора у Хрватској. Договорено је да испред Асоцијације активно се укључи Демократска иницијатива за Книн а да остале чланице помогну. Истог дана у УНХЦР-у одржан је састанак са Коцелаиненом. Састанку су присуствовали: Р. Матијаш, Ч. Марић, Ј. Каблар и М. Будимир.  Разговарало се о избјегличкој проблематици са посебним акцентом око одузетих станарских права.

22. априла у згради општине на Новом Београду одржан је састанак са повјереницима Комесаријата за избјеглице око организације локалних избора у Хрватској. Састанку су присуствовали и чланови Удружења.

23. априла одржан је састанак Организационог одбора за Крушедол. Договорено је око програма и превоза учесника на Крушедолски сабор.

25. априла организована је посјета крајишких новинара манастиру Крушедол о чему је урађен прилог за ТВ „Мост“. Прилог је уредио новинар Данко Перић. Послије посјете и разгледања манастира настављено је дружење у ресторану „Книн“ у Инђији.

1. маја у цркви Светог Марка у Београду одржан је парастос за погинуле у акцији „Бљесак“. Парастос је водио владика Атанасије (Ракита) уз чинодејствовање свештенства које је избјегло из Хрватске. Том приликом предсједник Асоцијације дао је изјаву за више ТВ кућа. (ТВ Пинк, РТС, Палма плус, ТВ Р. Српска и за Радио Слободна Европа).

9. маја одржан је Трећи Црквено - народни Крајишки сабор „Крушедолска звона“. Најприје је у манастирској цркви одржан парастос за све подинуле а чинодејствовао је владика Никанор са свештенством. Присутнима се са позорнице обратио владика Никанор, предсједник Владе Републике Српске Милорад Додиг и академик Чедомир Попов са прикладним говором. Из више од тридесет мијеста са аутобусима на Сабор је дошло више хиљада избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Затим је на позорници изведен богат културно умјетнички програм у коме су учествовале изворне мушке и женске пјевачке групе и више КУД-а. Спонзор овогодишње манифестације био је „Србијагас“ из Новог Сада.

13. маја на Другом програму Радија Београд у емисији „Речено-прешутано“ судјеловао је и предсједник Асоцијације М. Будимир а преко телефона у емисију су се укључили и новинар из Загреба Ружица Станивуковић, Боро Ркман из Вуковара и Раде Лесковац.

14. маја у Комесаријату за избјеглице одржан је још један састанак око ореганизације локалних избора у Хрватској. Осим представника удружења састанку су присуствовали: Јанко Веселиновић, посланик, Младен Ђорђевић, шеф Кабинета предсједника Тадића и Боро Ркман из Вуковара.

15. маја са више од 100 аутобуса избјегли и прогнани Срби отпутовали су на локалне изборе у Хрватској који су одржани 17. маја.

Од 20. до 24. маја општину Грачац и дијелове јужне Лике и сјеверне Далмације посјетио је предсједник Асоцијације Упознао се на терену са резултатима одржаних локалних избора и плановима у тим општинама за наредни период. Том приликом новинар РТС из Зрењанина Симо Будимир снимио је репортажу и више прилога који су касније емитовани на РТС.

26. маја одржана је сједница предсједништва Асоцијациује на којој је М. Будимир упознао присутне са стањем на терену јужне Лике и сјеверне Далмације у свијетлу одржаних локалних избора у Хрватској. Истог дана одржан је састанак Завичајног клуба Србљана у спортском центру „Пинки“ ради организације другог круга избора који су поновљени у Грачацу и Србу.

27. маја у просторијама СЛС одржана је Конференција за медије о стању и положају Срба у Републици Хрватској. Учествовали: академик Коста Чавошки, аналитичат Антонић и М. Будимир.

2. јуна у просторијама Удружења породица несталих (Ломина 4) одржана је сједница Предсједништва Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске. Сједници су присуствовали: Ј. Каблар, Р. Матијаш, К. Новаковић и М. Будимир. Извршена је анализа локалних избора у Хрватској и припреме за састанак Главног одбора Асоцијације.

4. јуна у просторијама Удружења Срба из Хрватске одржана је сједница Одбора за Крушедол. Присутни: В. Вукелић, М. Боснић, Д. Компар, Ј. Каблар, Д. Перић и М. Будимир. Извршена је анализа одржаног Сабора уз финанцијски извјештај.

8. јуна у МЗ Теразије одржана је трибина у организацији Удружења Срба из Хрватске и СЛС „Што квари односе између Срба и Хрвата“. На трибини су учествовали: проф. др Смиља Аврамов, др Момчило Диклић, Петар Лађевић, Боро Ркман и Светислав Лађаревић, М. Будимир. Трибину су водили проф. М. Јеремић и А. Недић.

12. јуна у Комесаријату за избјеглице одржан је састанак на коме су анализирани резултати локалних избора у Хрватској и финанцијска потраживања оних удружења која су била директно укључена у изборе. Уз запослене у Комесаријату био је присутан и Симон Ђуретић, Министарство за дијаспору.

19. јуна поводом Свјетског дана избјеглица у Етнографском музеју одржана је манифестација „Звуци завичаја – избјеглиштво у поезији“. Своје стихове говорили су пјесници: Милан Пађен, Сава Крнета, Горан Бабић, Даринка Дракулић, Боривоје Бијелић Лун, Никола Корица док је глумац Саво Радовић читао стихове преминулог Крајишког глумца Миле Станковића. Програм је водио Душан Ђаковић. Осим пјесника у програму је учествовао КУД „Петрова гора“ и појац Светлана Спајић.

25. јуна у Сава Центру одржана је већ традиционална манифестација поводом Видовдана „Дани дијаспоре“. На скупу су углавном говорили представници из дијаспоре али и из земље. Учешће у расправи узео је и предсједник Асоцијације М. Будимир и говорио о избјегличкој проблематици.

30. јуна у Предсједништву Србије одржан је састанак које су присуствовали М. Ђорђевић, В. Цуцић, Данијела Поповић Роко, Р. Матијаш и М. Будимир. Договорено је да се морају радикализовати захтјеви према Хрватској.

30. јуна у Народној скупштини Србије приређено је слушање о Измјенама и допунама Закона о избјеглицама у организацији Одбора за смањење сиромаштва. У дискусији су учествовали Раде Матијаш и М. Будимир.

6. јула У Комесаријату за избјеглице одржан је састанак на коме је конституисан Одбор за обиљежавање „Олује“. Активности одбора трајаће до посјете Високог комесара УН Антонија Гутереша Србији.

7. јула у просторијама Удружења породица несталих из Крајине и Хрватске одржан је састанак Предсједништва Асоцијације на коме су подјељена задужења око обиљежавања „Олује“.  Анализиран је текст за резолуцију која ће бити усвојена на Крајишком илинданском сабору.

9. јула у Комесаријату је одржан састанак око припреме за обиљежавање „Олује“.

14. јула одржан је још један састанак у Комесаријату коме су присуствовали: Р. Дубајић, М. Ђорђевић, В. Цуцић, М. Будимир и М. Линта.  Договор око обиљежавања „Олује“ и финанцијски извјештај око локалних избора у Хрватској.

17. јула у парохијском дому код храма Светог Саве на Врачару организован је програм у коме је учествовала женска пјевачка група КУД „Крајина“ и додјељен Сребрни прстен Умјетничког братства манастира Крка духовнику Воји Билбији. Организатор програма СКД „Зора“ Книн-Београд. Присутнима се обратио предсједник СКД „Зоре“ Никола Церовац а прстен је уручио умјетник Здраве Мирчета.

Од 20. до 31. јула одржано је више састанака око обиљежавања 14. годишњице „Олује“.

31. јула у општини Нови Београд одржана је промоција Зборника радова бр. 5 „Грађански рат у Хрватској 1991-1995“. На промоцији су говорили: проф. др Чедомир Штрбац, прим. др Сројан Џелајлија, Саво Штрбац и Данко Перић. На промоцији је присуствовало више од 100 људи. Пјевала је мушка пјевачка група „Петрова гора“.

3. августа у Медија центру на Теразијама поводом 14. годишњице „Олује“ одржана је Конференција за новинаре. На Конференцији су говорили: комесар В. Цуцић, Ч. Марић, М. Линта и М. Будимир.

4. августа са почетком у 11 сати у цркви Светог Марка у Београду одржан је парастос за погинуле у „Олуји“. Уз владике Никанора и Атанасија чинодејствовали су и свештеници из цркве Св. Марка и избјегли свештеници из Хрватске. Послије парастоса на позорници испред цркве изведен је пригодан комеморативни програм. На скупу је акламациујом усвојен текст Резолуције која је подјељена медијима.

6. до 14. августа предсједник Асоцијације М. Будимир боравио је у Лици и Сјеверној Далмцији. Заједно са Милорадом Матићем посјетио мјесто Смоковић и објавио у „Правом одговору“ репортажу о томе мјесту.

20. августа у Дому културе у Барајеву  одржан је културни програм „Барајеву у походе“ у организацији Удружења избјеглица које дјелује у овом мјесту. Предсједник Асоцијације поздравио је присутне а договорена је и сарадња са овим удружењем.

21. августа у просторијама СЛС одржан је састанак са војним аташеом САД – Џон Капело и са представницима Југославенске војске у отаџбини.

24. августа у Комесаријату за избјеглице одржан је састанак ради договора око доласка Високог комесара УН Антонија Гутереша.  Договорено је даљ се представници удружења састану са Гутерешом у кампу Крњача.

25. августа у канцеларији Удружења одржан је састанак предсједништва Асоцијације и договорено да М. Будимир присуствује разговору са Високим комесаром А. Гутерешом. Договорено је да се реагује на изјаву Станимировића који се оградио од Резолуције. Ово Саопштење објављено је у листу „Правда“ од 27. августа.

27. августа посјетрио је Србију Високи комесар УН Антонијо Гутереш. Послије разговора у Влади Србије посјетио је колективни центар у Крњачи. Разговарао је са три избјегличке породице и са представницима удружења. Испред Асоцијације са Гутерешом је разговарао М. Будимиром.

15. септембра  на позив Завичајног удружења Крајишника „Зора“ из Крагујевца а поводом доласка КУД из Украјине посјетили су Крагујевац Ј. Каблар, Д. Перић, М. Будимир и Боровић. Након посјете манастирима Дивостин и Враћешница у Дому културе у Крагујевцу приређен је културно умјетнички програм. Осим КУД из Украјине у програму је наступила женска пјевачка група „Зора“,  женска пјевачка група „Смиље“ и појац Светлана Спајић.

16. септембра у просторијама Удружења Срба из Хрватске формиран је Одбор за девизну штедњу. На челу одбора је Гордана Кнежевић а чланови су Душан Бурсаћ, Никола Кесић, Јово Каблар и М. Будимир. Упућено је писмо на више адреса у Хрватској и Србији.

17. септембра предсједник Асоцијације учествовао је у емисији „Хрварска уживо“ и говорио о прогону Срба за вријеме акције „Олуја“.

15. октобра у Музеју жељезница у Београду отворен је 10(23) Крајишки ликовни салон. На отварању су говорили: Н. Церовац. Ненад Војчић и М. Будимир. На отварању пјевала је мушка пјевачка група „Петрова гора“ и појац Светлана Спајић. На отварању било је присутно више од 200 посјетилаца.

19. октобра представници Асоцијације Јован Каблар, Миле Рајчевић и М. Будимир посјетили су општину Крагујевац и са представницима општине разговарали о избјегличкој проблематици. На повратку посјетили Бранка Радунковића и договорили се око штампања монографије.

16. новембра у Музеју у Крагујевцу отворена је изложба Крајишки ликовни салон. Изложбу су отворили Стево Обрић и Милојко Будимир.

18. новембра у канцеларији Удружења Срба из Хрватске Ј. Каблар и М. Будимир разговарали су са тројицом адвоката из Америке који су покренули тужбу против војне агенције МПРИ која је акјтивно помагала Хрватима у прогону Срба.

27. новембра у Удружењу Срба одржан је састанак око учешћа на предсједничким изборима у Хрватској. Договорено је да се у канцеларији стално дежура и попуњавају формулари до 12. децембра како би што већи број избјеглих и прогнаних Срба изишао на ове изборе. Истог дана а поводом предсједничких избора одржан је састанак у Комесаријату за избјеглице.

28. новембра у хотелу Балкан предсједник Асоцијације М. Будимир судјеловао је на округлом столу о положају Срба на Балкану а у организацији НВО „Етнобарометар“ из Италије.

29. новембра у општини Нови Београд промовисана је књига генерала Слободана Тарбука „Рат на Банији 1991-1995“. На промоцији су говорили Никола Церовац испред СКД „Зора“ као издавач, Васо Бунчић, Милош Беговић  и Стана Ниџовић испред Удружења бораца затим Саво Штрбац и Милојко Будимир. У програму је учествовала женска пјевачка група „Зора“ из Крагујевца.

1. децембра у Комесаријату за избјеглице одржан је Главни одбор Асоцијације избјегличких удружења око договора о предстојећим предсједничким изборима у Хрватској. Представницима завичајних удружења подјељени су формулари који се морају предати најкасније до 12. децембра како би се могло приступити гласању.

3. и 4. децембра у организацији Комесаријата одржана је расправа у Великој Плани око планова за интеграцију избјеглица у току 2010. године. Овом скупу присуствовао је предсједник Асоцијације

11. децембра у Палати Србија а у организацији Комесаријата за избјеглице одржана је расправа о Нацрту ревидиране Националне стратегије за рјешавање избјегличке проблематике. Скупу су присуствовали осим представника удружења и представници ОЕБС-а, УНХЦР-а и Раде Дубајић испред Кабинета потпредсједника др Кркобабића.

12. децембра у општини Нови Београд промоција едиције Јовице Радојчића „Биографије Срба западно од Дрине и Дунава“ у организацији Удружења Срба из Хрватске. На промоцији су говорили: академик Часлав Оцић, проф.др Душан Иванић, Зоран Колунџија испред издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада и аутор.

2010.

14.1.  Састанак Предсједништва Асоцијације / Критикована резолуција о Сребреници.

25.1.  Састанак у Скупштини Града Београда код Милете Радојевића /Каблар, Марић, Куљанин, Новаковић и Будимир/. Тема: Кредит и земљиште за изградњу станова.

28.1.  Састанак Главног одбора Асоцијације у Комесаријату.

23.2.  У просторијама ЕУ разговарали смо са делегацијом коју је предводио Томас Њоки, први секретар и шеф политичког одељења. Испред Асоцијације: Матијаш, Каблар и Будимир.

19.3. У Палати федерације одржан Округли сто о пензијама

29.3. Састанак у Комесаријату на коме су представници Асоцијације  информисани о одржаној министарској конференцији 25. марта.

- У Народној скупштини присуствовали Одбору ради доношења Закона о избјеглицама.

9.4. У Народној банци у Београду одржана је трибина у организацији Демократског политичког форума „Како до трајног рјешења проблема избјеглица“.

13.4. Потписали Протокол о сарадњи са Удружењем Срба из Босне и Херцеговине

15.4. У Комесаријату је одржан састанак Главног одбора Асоцијације

17.4. Организована посјета избјеглих новинара из Крајине манастиру Крушедол.

23.4 У Скупштини града одржан састанак представника избјеглица у организацији Комесаријата са замјеником предсједника Миланом Кркобабићем

29.4. У хотелу Палас одржан је састанак у организацији Групе 484 с циљем стварања мреже невладиних организација

1.5. Код манастира Крушедол одржан је 4. Крушедолски сабор. На Сабору је бесједио академик Васдилије Крестић.

20.5. У оквиру манифестације „Дани Крајишке културе“ у парохијском дому код Храма Св. Саве промовисана је књига Душана Узелца „Личани солунски добровољци“.

29.5. У Баточини је одржана 50.годишњица умјетничког рада Бранка Радунковића и промовисана монографија.

15.6. Састанак Главног одбора Асоцијације  око обиљежавања „Олује“          

18.6. Др Момчило Диклић је испред Асоцијације присуствовао у Подгорици скупу „Срби у региону – положај и перспективе“ и поднио реферат.

19.6. Асоцијација је организовала јавна трибина у општини Нови Београд поводом Свјетског дана избјеглица.

22.6. Јавно слушање у Скупштини Србије „Остваривање права избјеглица у земљама поријекла“. Организатор Одбор за смањење сиромаштва.

24.6. У храму Светог Саве на Врачару одржана је по први пут парастос жртвама логора Јадовно.

26.6. Испред Асоцијације организован је одлазак на комеморативни скуп у Јадовно

6.7. Састанак у Комесаријату око обиљежавања Олује

10.7. Пензионери посјетили избјеглички центар код Зајечара и Пивнице код Неготина.

16.7. Састанак Одбора за обиљежавање логора Јадовно у Институту за европске студије. Састанку је присуствовао предсједник Душан Басташић из Бања Луке.

20.7. Састанак представника Асоцијације у Комесаријату око обиљежавања Олује.

2.8. Конференција за медије у Медија центру поводом 15.г. „Олује“. Говорили: Чедо Марић, Вељко Одаловић и М. Будимир.

4.8. Парастос у цркви Светог Марка. Чинодејствовао патријарх Иринеј.

20.8. Присуствовали у Барајеву за Преображење манифестацији „Дани културе у избјеглиштву“.

28.8. Поводом мјесне славе заједно са КУД „Петрова Гора“ посјетили Кљаићево чији је КУД донио одлуку да приступи Асоцијацији.

10.9. У просторијама Групе 484 организован је разговор са представником ЕСРА.

20.9. Састанак у Комесаријату око организације прикупљања потписа за Петицију

- У Дому војске отворен 11(24) Крајишки ликовни салон.

29.9. У установи културе „Вук Караџић“ на Звездари одржан је скуп коме је присуствовао Милорад Додик. Испред Асоцијације поздравио га је предсједник М.Будимир.

9.10. Присуствовали у Крагујевцу манифестацији „Крајина у Шумадији“. Одржана промоција пододбора „Просвјета“ из Глине и примио нас у општини др Срђан Матовић.

11.10. састанак у Комесаријату око усвајања петиције.

19.10. Састанак избјегличкиг удружења у општини Стари Град и потписивање петиције.

15. – 17.11. Делегација Српског народног вијаћа из Задра посјетила Београд. Организовао им разговор у Министарству културе, Кабинету др Кркобабића, Министарству за дијаспору, Привредној комори Србије.

20.11. Скупштина Кистањске Буковице и промоција књиге Љупчета Мандића „Књига о Кистањама“.

24.11. Изложба Николе Штрпца у Дому ваздухопловства у Земуну у организацији СКД „Зора“ и Удружења Срба из Хрватске.

25.11. У Министарству за дијаспору одржана је промоције књиге „Воља чини чуда“ Бранка Радунковића избјеглице из Славоније у организацији Удружења грађана Крајина „Зора“ из Крагујевца

`5.12. У општини Нови Београд одржана скупштина Удружења породица несталих из Хрватске

8.12. Састанак у Удружењу са представником Амбасаде САД Робертом Кокта из политичког одјељења и помоћником регионалног координатора за избјеглице Татјаном Бакрачић.

9.12. Округли сто у Институту за европске студије „Српско-хрватски односи 15.г. поислије грађанског рата“.

13.12. Конференција за медије поводом почетка потписивања петиције. Говорили: Линта, Чедомир Антић и Милојко Будимир.

- У општини Нови Бероград састанак са Удружењима око подјеле и потписивања петиције.

15.12. Скупштина пензионера у општини Нови Београд.

 

Београд, 12.3.2011.                                                   Извјештај приредио: Милојко Будимир, предсједник