БЕОГРАД, 14. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Представници Коалиције избјегличких удружења у Србији доставили су данас премијеру Мирку Цветковићу отворено писмо у којем су затражили да Влада по хитном поступку донесе одлуку да се прогнани и избјегли Срби са подручја бивше СФРЈ евидентирају на посебном обрасцу на предстојећем попису становништва.
Предсједник Коалиције Миодраг Линта рекао је Срни да се у писму тражи и да се избјеглим и прогнаним лицима и другим оштећеним грађанима који живе у трећим земљама (Аустралија, Нови Зеланд, САД, Канада, европске и друге земље) омогући да образац за попис попуне посредством редовне и електронске поште или у дипломатско-конзуларним представништвима Србије у иностранству.
Према његовим ријечима, посебна евиденција на попису омогућила би стварање јединствене базе оштећених грађана и имала би велики значај у проналажењу свеобухватног, правичног и трајног рјешења свих избјегличких проблема.
Линта је подсјетио на то да је Министарство правде СР Југославије током 1996. године организовало попис имовине избјеглих и прогнаних Срба и осталих грађана који имају имовину у Хрватској, и навео да од премијера Цветковића сада траже одговор на питање да ли је овај пописни материјал икада обрађен и да ли је сачињен званичан извјештај о вриједности њихове незаконито узурпиране имовине.
Он је указао да је темељ за рјешавање имовинских питања споразум о нормализацији односа Србије и Хрватске из 1996. године којим су се двије земље обавезале да ће склопити договор о накнади за уништену, оштећену и несталу имовину.
Линта је истакао да избјегли Срби сада траже од Владе да их информише о томе шта је у протеклих 15 година урађено на реализацији тог споразума и које мјере у вези с тим планира да предузме у наредном периоду.
"Тражимо, такође, да Влада Србије код бивших држава сукцесора хитно иницира сједницу сталног мјешовитог комитета задуженог за провођење одредби Бечког споразума о сукцесији из 2001. године", рекао је Линта.
Он је подсјетио на то да је анексом Г тог споразума о приватној својини и стеченим правима утврђено да ће свим грађанима бити враћена права која су уживали на дан 1. децембра 1990. године.
Према његовим наводима, мјешовити комитет се досад бавио подјелом имовине, зграда, конзулата и амбасада, архивске грађе и новчаних средстава бивше СФРЈ, али никада одредбама анекса Г.
"Сматрамо да Влада Србије води политику попуштања према Хрватској из очекивања да ће она бити савезник Србији у процесу европских интеграција. Мислимо да то није добар приступ и залажемо се за политику чистих рачуна на принципу реципроцитета и мислимо да само тај приступ може довести до успостављање правих добросусједских односа и процеса помирења између два народа", закључио је Линта.

Извор: