БЕОГРАД - У Београду је у недељу, 25. марта ове године у 79. години преминуо дугогодишњи директор Дома здравља „Др Милутин Ивковић“, затим вишегодишњи предсједник Удружења Срба из БиХ Богдан Јамеџија.

 

Прим.др Богдан Јамеџија рођен је у Рорама код Гламоча, БиХ 1933. године. Основну школу завршио је у родном селу, гимназију у Бањалуци, Медицински факултет и специјализацију у Београду. По завршетку студија вратио се у родни крај и провео шест година лијечећи своје суграђане. Из Гламоча је прешао у Лакташе гдје је боравио 11 година. У Београд је дошао 1980. године у дом здравља „Др Милутин Ивковић“, гдје је најприје радио као педијатар а затим је био генерални директор Дома здравља. Учествовао је на многим конгресима и симпозијумима у земљи и иностранству.

 

Др Богдан Јамеџија и када је пензионисан наставио је активно да дјелује, најприје преко Удружења Срба из БиХ гдје је обављао дужност предсједника, а затим марљиво и предано пишући приповјетке. Посебно је дошао до изражаја његов хуманитарни рад. За све вријеме трајања грађанског рата у БиХ и Хрватској помагао је и организовао хуманитарну помоћ уско сарађујући са Удружењем Срба из Хрватске. Окупљао је око себе праве родољубе који су знали и цијенили шта значи за српски народ постојање Републике Српске. Користио је сваку прилику да посјети разна мјеста по Републици Српској, да промовише своје приповјетке или рецитује родољубиве пјесме у чему је био ненадмашан.

 

Његове књиге: Дрина с обе стране, Подно Шатор планине, Приче из завичаја, Моја Крајина, Вјетрови са Динаре и друге личе на пронађени дневник који говори  о минулим временима, о протутњалим вјетровитим бурама, несталим људима, што од новог номадског бјекства трбухом за крухом, што од новог номадског изгона у старо усташким или ново усташким олујама. У предговору посљедње његове књиге „Подно Бабине греде“   историчар Владо Стругар записује „Завичај, први најближи је видик, родбинству темељ живота, духу чедност, небеско озрачје,  ствараоцу звијезда, заувијек осдредница, крстац кретање, за поему – величанство“. Многе приповјетке објављивао је и у часописима. Био је члан Удружења књижевника Србије.

 

Његови прилози и студије објављивани су и у књигама: НАТО и Хаг, Почетак рата у БиХ – узроци и посљедице, Српски духовни простор, Оптужујемо, Проблем избјеглица у БиХ. Посебан допринос дао је на тумачењу посљедица радиоактивног зрачења за вријеме рата у БиХ и  НАТО бомбардовања Србије. По завршетку тога рата прим. др Богдан Јамеџија је са тимом сарадника оформио оптужницу против починиоца злодјела употребе ове муниције на територији БиХ али је тадашњи политички врх Србије спречио да се ова оптужница поднесе Хашком трибуналу. Уз све наведено др Јамеџија био је активан у програмском савјету  Београдског форума за свијет равноправних.

 

Једно је сигурно да га његови земљаци, а посебно многи којима је помогао када им је било најтеже никада неће заборавити. Остаће им у најљепшој успомени као и његове приповјетке које су мелем на рану која пече за напуштеним завичајем. Сахрана ће се обавити у уторак 27. марта на Новом гробљу у Београду.

 

Милојко Будимир