У Србији живи око 75.000 људи са избегличким статусом, од чега половина у Војводини.
Више од 80 одсто избеглица дошло је овде пре деценију и по из Хрватске и мало ко од њих планира да се враћа. Међутим, програми Владе Војводине отворили су могућност како да се избеглице скуће, тако и да се врате у Хрватску и започну посао који би им обезбедио егзистенцију.
Прошлонедељна посета председника војвођанске владе Бојана Пајтића Хрватској показала је да ипак има наде за Србе повратнике. Улагањем новца покрајинског Фонда за развој у оснивачки капитал Тесла банке и привлачењем капитала махом српских предузетника из Србије и Хрватске отворена је могућност да ова банка, са седиштем у Загребу, кредитно помаже Србе повратнике и то не само кроз финансијске зајмове, већ и стручно и у обезбеђивању тржишта за производе за које су њихови клијенти аплицирали.

Засади дренка

Село Клинац у општини Петриња пре рата имало је више од 300 домаћинстава, а данас тамо живи свега 35 породица. На многим фасадама кућа виде се трагови рата који као да је завршен јуче, а не пре 15 година. Ипак, нада се рађа, јер је у општину Петриња последњих година дошло око 5.000 Срба повратника.

 

 

 

Мештани Клинца, преко повратничке задруге „Еко-развој" и у сарадњи са Пољопривредним факултетом из Новог Сада и Тесла банком, започели су пилот пројекат засада дренка, чији је плод веома тражен, а на тржишту га нема. Реч је о 1.200 садница на површини од 2,5 хектара, који ће свој пуни потенцијал, природни и финансијски, дати тек за неколико година, јер је у питању биљка веома споре вегетације, али изузетне тржишне вредности, објашњава Драган Милић, један од иницијатора овог посла.
Он наводи да су за тај посао добили кредит од 20.000 евра и у сарадњи са стручњацима Пољопривредног факултета у Новом Саду направили су два генотипа дренка који претендују да буду сорте.
- Тесла банка ће нас пратити кроз пројекте и спремни су да подрже шири аспект економског развоја на подручју Баније. Специфичност је што је то мала банка и прилагођава се потребама људи, за разлику од великих, које немају слуха, нити излазе на терен - објашњава Милић, Србин повратник.

Пчеларство

У општини Двор, ког од Двора на Уни дели истоимена река и гранични прелаз, већином је српско становништво, махом повратници, али и даље су многи станови и куће празни. Милан Вукелић који се вратио у село Матијевић у општини Двор увидео је да се и из последица рата може извући нека корист.

 

Улази у бизнис - Драган Милић

 

- Ово је можда и најпогоднији крај за пчеларство јер нема токсина, 15 година се овде не употребљавају хербициди, нема азотара, рафинерије, потпуно је еколошка зона. Узео сам наменски кредит од 65.000 евра од Тесла банке за набавку кошница, ројева и покретање производње. Директно ће од овог кредита бити запослено три-четири човека. Имамо у сарадњи са Тесла банком и купца. Треба да направимо агроунију задругу, брендирамо мед и појавимо се на иностраном тржишту, пре свих у скандинавским земљама - каже Вукелић.
Срби повратници не воле да причају о прошлости, а надају се да их у будућности чека бољи живот.

Александар Савановић

 

Извор: press online