ЗАГРЕБ - Поводом повратка у градове, избјегличка удружења из Србије поручују да је укидањем станарског права учињена велика неправда, јер програм стамбеног збрињавања и статус заштићеног најмопримца никако не могу замијенити статус остварен прије рата деведесетих.

- Све је урађено да се тај повратак спријечи. Хрватска се на више страна оградила, прво је направила једно сито кроз које су само ријетки прошли да би уопће упали у програм за стамбено збрињавање, а након тога слиједи низ других критерија које наши повратници тешко могу испунити. Осим тога, није дозвољен откуп као почетком деведесетих, али ни откуп који сада вриједи у источној Славонији, гдје је дозвољен насљедни откуп по повољнијим цијенама - истиче Милојко Будимир, предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске.

- Хрватска, која се дичи европским стандардима демокрације, не жели ријешити овај проблем. Могла би се угледати на примјер сусједне, много сиромашније Босне и Херцеговине, гдје је политичка ситуација још увијек несређена и комплициранија него у Хрватској, али су станарска права враћена свим грађанима, по повољнијим условима насљедног откупа. Али, за то треба политичка воља - додаје Будимир.

На крају, од марта до децембра прошле године у Министарство регионалног развоја стигло је 1.200 захтјева за откуп станова изван подручја од посебне државне скрби и Подунавља. До сада још ни један није потписан.

Извор: banija