БЕОГРАД, 10. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Став представника Пензионог фонда Хрватске изнесен у Београду на састанку одржаном поводом питања доспјелих, а неисплаћених пензија остварених у Хрватској, не даје наду за оптимизам, изјавио је Срни предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

"Оштећеним пензионерима из Хрватске једино преостаје да наставе разговоре у које треба учључити релевантне институције Републике Хрватске, у чијој се надлежности налази ова проблематика, и представнике Срба у хрватском Сабору који намјеравају ући у коалицију са новом хрватском Владом", рекао је Будимир, који је присуствовао састанку одржаном 8. и 9. фебруара.                                        

Састанак је одржан у оквиру рада експертске радне групе, а присуствовали су представници релевантних министарстава и пензионо-инвалидских фондова Србије и Хрватске, Комесеријата за избјеглице, те међународних организација ОЕБС-а и УНХЦР-а.

У организовању скупа учествовали су и независни експерти Јуриј Бауер и Вито Холубец, чешки стручњаци из области пензионог и инвалидског осигурања.

Представници Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске и Удружења пензионера из Хрватске, које дјелује у Београду, присутне су још једном упознали са овом проблематиком.

Од октобра 1991. године корисници хрватских пензија, који су наставили да живе на подручју ван контроле хрватских власти или су под притиском избјегли у Србију и Црну Гору или у неке треће земље, остали су без својих пензија јер им је исплата обустављена једностраним актом хрватског пензионог фонда.

"Ако и имате разумијевање за ратни период, тешко је прихватити чињеницу да су те пензије остале неисплаћене иако је прошло готово 17 година од завршетка ратних сукоба", каже Будимир.

Он појашњава да је овај поступак хрватских власти у директној супротности са Конвенцијом 48. Међународне организације рада, на чију се примјену обавезала и Република Хрватска, а она се односи на очување права на пензије радника који мигрирају.

Хрватска је 1. јануара 1999. године донијела Закон о пензионом и социјалном осигурању и у члан 5 уградила одредбу о застаријевању потраживања доспјелих, а неисплаћених пензија у року од три године, који се рачуна од дана доспијећа.

"Ова законска одредба онемогућила је кориснике, а углавном је ријеч о хрватским држављанима српске националности, да добију исплате из Пензионог фонда у који су уплаћивали током свог радног вијека", нагласио је Будимир.

Он је подсјетио да је захтјев да се исплате доспјеле, а неисплаћене пензије, нашао своје мјесто и у петицији коју је потписало око 70 000 избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, која је упућена у ЕУ у вези са затварањем Поглавља 23 "Правосуђе и темељна људска права" у преговорима о пријему Хрватске у Унију.

"Будући да је 9. децембра 2011. године дошло до потписивања Уговора о уласку Хрватске у чланство ЕУ, остаје период мониторинга до 1. јула 2013. године да се ова неправда исправи", наводи Будимир.

Он истиче да на то Хрватску обавезује и Бечки споразум о сукцесији из 2001. године, који у Анексу Г захтијева да се приватна имовина и стечена права врате на стање прије рата на 31. децембра 1990. године, у складу са утврђеним нормама и стандардима међународног права, без обзира на националност, држављанство, мјесто боравка или пребивалишта тих лица.

Осим ових пензионера, оштећени су и многи други који су поднијели и још увијек подносе захтјеве за пензије на основу оствареног радног стажа у Хрватској.

"Многима од њих недостаје документација која се негдје `загубила`, тако да им недостају године радног стажа које су иначе остварила лица хрватске националности која су са њима радила у истом колективу. И ово указује на дискриминацију према хрватским држављанима српске националности", каже Будимир.

Он је изразио наду да ће нова хрватска Влада напустити двојна мјерила и учинити све да поништи дискриминишуће законе које је донио хрватски Сабор како би Срби коначно престали били грађани другог реда.

Извор: