Latinica

Поштована госпођо Меркел,

Обраћамо Вас се, у име више од 500.000 избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Републици Хрватској. У поглављу 23 «Правосуђе и људска права» стоји да ће Европска унија пратити испуњавање обавеза и спровођење договореног у подручјима које покрива то поглавље: од успоставе независног и ефикасног правосуђа, суђења за ратне злочине, заштите мањина и људских права до сарадње са Хашким трибуналом.

Тражимо Вашу подршку нашем приједлогу да Европска унија дефинише конкретне мјере у случају неиспуњавања обавеза од стране Хрватске током периода мониторинга у наредне двије године. Мере би биле на снази све док се питања из поглавља 23 «Правосуђе и људска права» не рјеше на правичан начин. Такође, тражимо Вашу подршку нашем приједлогу да се отвори суштински дијалог између Србије и Хрватске с циљем проналажења свеобухватног, правичног и трајног решења проблема избјеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана.

Темељ суштинског дијалога требало би да буду два уговора: Први је Бечки споразум о сукцесији који је потписан 29. јуна 2001. године од стране представника држава насталих на подручју бивше Југославије. Хрватски сабор је ратификовао Бечки споразум 2004. године. У Анексу Г Бечког споразума се веома јасно каже да ће свим грађанима бити враћена њихова права која су имали на дан 31. 12. 1990. године а сви уговори склопљени за време рата биће проглашени ништавним.

Стручни тим 104 избјегличка удружења израдио је Извјештај о неиспуњавању 12 захтјева Срба избјеглих и прогнаних из Републике Хрватске под називом «Одузимање српске имовине у Републици Хрватској 1991.-2011. и хрватско правосуђе у функцији спречавања одрживог повратка избјеглих и прогнаних Срба». Наведени захтјеви су садржани у Петицији избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске које је својим потписом досад подржало више од 70.000 оштећених грађана

У наведеном извјештају, који је адресиран на релевантне институције Европске уније, се наводи низ чињеница које аргументовано говоре да Република Хрватска није испунила европске стандарде у области правосуђа и људских права. Република Хрватска великом броју избјеглих и прогнаних Срба није вратила одузету или узурпирану имовину и стечена права. То се односи на куће, станове, пословне просторе, привредне објекте, пољопривредно земљиште, покретну имовину, новчану штедњу у банкама, заостале а доспјеле пензије, као и неучествовање у процесу приватизације. Велики број срушених или оштећених стамбених, привредних и јавних објеката није обновљен. У области суђења за ратне злочине је осумњичено, оптужено и ли осуђено чак 95% Срба који су прије рата чинили 15% становништва Републике Хрватске и свега 5% Хрвата. Према досадашњем искуству, у раду хрватских правосудних органа по питању процесуирања Срба за ратне злочине може се закључити да судски процеси, поред оправданог разлога да се сви починиоци ратних злочина изведу пред лице правде, имају и други циљ – одвраћање избјеглица, првенствено Срба, од повратка или путовања у завичај. Није завршен процес ексхумације и идентификације посмртних остатака Срба из преко 600 познатих гробних мјеста на подручју Републике Хрватске.

Према подацима Хрватског хелсиншког одбора из априла 2011. године, пред хрватским правосуђем за убиство 677 српских цивила након војне операције «Олуја» 1995. године није осуђен ни један припадник хрватске војске или хрватске полиције. Хрватски хелсиншки одбор је закључио да у Републици Хрватској ни данас нема политичке воље за процесуирање ратних злочина почињених од стране хрватских оружаних снага. Укупно је 1920 Срба убијено и нестало за вријеме и након операције «Олуја». Исто тако, 15 хрватских невладиних организација сматра да Република Хрватска није испунила европске стандарде у области правосуђа и људских права.

Уколико се рјешавању ових проблема, од чега зависи егзистенција многих хиљада породица, не приступи брзо, дјелотворно и искрено, углед Републике Хрватске као демократске државе у демократској Европи, а посебно њен кредибилитет као нове чланице Европске уније, били би озбиљно доведени у питање. Увјерени смо да Европска унија не жели чланицу са таквим теретом.

Циљ наше иницијативе о отварању суштинског дијалога није уперен против европске перспективе Републике Хрватске. Ми се залажемо за помирење између српског и хрватског народа и успоставу свестране, искрене и квалитетне сарадње између двије државе уз пуно поштовање људских права свих грађана без обзира на националну и вјерску припадност. Будите увјерени да желимо да будемо мост сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске а не реметилачки фактор.

Желимо да Вас, још једном, замолимо да подржите наше приједлоге. Била би нам част да нам пошаљете Ваш одговор на ово писмо.

С поштовањем,

Предсједник Коалиције удружења избјеглица

Миодраг Линта

 

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО

 

Otvoreno pismo Angeli Merkel 

Poštovana gospođo Merkel,

Obraćamo Vas se, u ime više od 500.000 izbjeglih i prognanih Srba iz Republike Hrvatske i građana Srbije koji su oštećeni u svojim imovinskim i drugim pravima u Republici Hrvatskoj. U poglavlju 23 «Pravosuđe i ljudska prava» stoji da će Evropska unija pratiti ispunjavanje obaveza i sprovođenje dogovorenog u područjima koje pokriva to poglavlje: od uspostave nezavisnog i efikasnog pravosuđa, suđenja za ratne zločine, zaštite manjina i ljudskih prava do saradnje sa Haškim tribunalom.

Tražimo Vašu podršku našem prijedlogu da Evropska unija definiše konkretne mjere u slučaju neispunjavanja obaveza od strane Hrvatske tokom perioda monitoringa u naredne dvije godine. Mere bi bile na snazi sve dok se pitanja iz poglavlja 23 «Pravosuđe i ljudska prava» ne rješe na pravičan način. Takođe, tražimo Vašu podršku našem prijedlogu da se otvori suštinski dijalog između Srbije i Hrvatske s ciljem pronalaženja sveobuhvatnog, pravičnog i trajnog rešenja problema izbjeglih i prognanih Srba i drugih oštećenih građana.

Temelj suštinskog dijaloga trebalo bi da budu dva ugovora: Prvi je Bečki sporazum o sukcesiji koji je potpisan 29. juna 2001. godine od strane predstavnika država nastalih na području bivše Jugoslavije. Hrvatski sabor je ratifikovao Bečki sporazum 2004. godine. U Aneksu G Bečkog sporazuma se veoma jasno kaže da će svim građanima biti vraćena njihova prava koja su imali na dan 31. 12. 1990. godine a svi ugovori sklopljeni za vreme rata biće proglašeni ništavnim.

Stručni tim 104 izbjeglička udruženja izradio je Izvještaj o neispunjavanju 12 zahtjeva Srba izbjeglih i prognanih iz Republike Hrvatske pod nazivom «Oduzimanje srpske imovine u Republici Hrvatskoj 1991.-2011. i hrvatsko pravosuđe u funkciji sprečavanja održivog povratka izbjeglih i prognanih Srba». Navedeni zahtjevi su sadržani u Peticiji izbjeglih i prognanih Srba iz Republike Hrvatske koje je svojim potpisom dosad podržalo više od 70.000 oštećenih građana

U navedenom izvještaju, koji je adresiran na relevantne institucije Evropske unije, se navodi niz činjenica koje argumentovano govore da Republika Hrvatska nije ispunila evropske standarde u oblasti pravosuđa i ljudskih prava. Republika Hrvatska velikom broju izbjeglih i prognanih Srba nije vratila oduzetu ili uzurpiranu imovinu i stečena prava. To se odnosi na kuće, stanove, poslovne prostore, privredne objekte, poljoprivredno zemljište, pokretnu imovinu, novčanu štednju u bankama, zaostale a dospjele penzije, kao i neučestvovanje u procesu privatizacije. Veliki broj srušenih ili oštećenih stambenih, privrednih i javnih objekata nije obnovljen. U oblasti suđenja za ratne zločine je osumnjičeno, optuženo i li osuđeno čak 95% Srba koji su prije rata činili 15% stanovništva Republike Hrvatske i svega 5% Hrvata. Prema dosadašnjem iskustvu, u radu hrvatskih pravosudnih organa po pitanju procesuiranja Srba za ratne zločine može se zaključiti da sudski procesi, pored opravdanog razloga da se svi počinioci ratnih zločina izvedu pred lice pravde, imaju i drugi cilj – odvraćanje izbjeglica, prvenstveno Srba, od povratka ili putovanja u zavičaj. Nije završen proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka Srba iz preko 600 poznatih grobnih mjesta na području Republike Hrvatske.

Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora iz aprila 2011. godine, pred hrvatskim pravosuđem za ubistvo 677 srpskih civila nakon vojne operacije «Oluja» 1995. godine nije osuđen ni jedan pripadnik hrvatske vojske ili hrvatske policije. Hrvatski helsinški odbor je zaključio da u Republici Hrvatskoj ni danas nema političke volje za procesuiranje ratnih zločina počinjenih od strane hrvatskih oružanih snaga. Ukupno je 1920 Srba ubijeno i nestalo za vrijeme i nakon operacije «Oluja». Isto tako, 15 hrvatskih nevladinih organizacija smatra da Republika Hrvatska nije ispunila evropske standarde u oblasti pravosuđa i ljudskih prava.

Ukoliko se rješavanju ovih problema, od čega zavisi egzistencija mnogih hiljada porodica, ne pristupi brzo, djelotvorno i iskreno, ugled Republike Hrvatske kao demokratske države u demokratskoj Evropi, a posebno njen kredibilitet kao nove članice Evropske unije, bili bi ozbiljno dovedeni u pitanje. Uvjereni smo da Evropska unija ne želi članicu sa takvim teretom.

Cilj naše inicijative o otvaranju suštinskog dijaloga nije uperen protiv evropske perspektive Republike Hrvatske. Mi se zalažemo za pomirenje između srpskog i hrvatskog naroda i uspostavu svestrane, iskrene i kvalitetne saradnje između dvije države uz puno poštovanje ljudskih prava svih građana bez obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost. Budite uvjereni da želimo da budemo most saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske a ne remetilački faktor.

Želimo da Vas, još jednom, zamolimo da podržite naše prijedloge. Bila bi nam čast da nam pošaljete Vaš odgovor na ovo pismo.

S poštovanjem,

Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica

Miodrag Linta

 

Izvor: NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO