БЕОГРАД, 25. АПРИЛА - При храму Пресвете Богородице у Батајници на Васкрс је огранизован скуп далматинских Срба Врличке Крајине, на коме  су се представили својом традицијом, чврстом вјером, обичајем чувања Христовог гроба, као и својим ношњама, пјесмом  ојкачом и глувим колом.

Послије завршетка Васкршње литургије, одржан је пригодан програм, на коме су, уз извођаче ојкаче и звуке гусала, учестовали пјесници Матија Бећковић, Боривој Рашуо и Ненад Грујичић.

"Прикупљамо донације за обнову православног дома у Врлици као срцу

Врличке Крајине, да би свештеник имао гдје да живи и својим присуством чува светиње и села,  кад ми нисмо у прилици", рекла је за Срну Слободанка Росић, која је организовала овај скуп.

Обичај чувања Христовог гроба стар је петсто година. Према предању, пренесен из Јерусалима у Врличку Крајину, округ манастира Драговић, у Далмацији.

"Чак ни историјски прогони и праве катаклизме, као што је  Други свјетски рат, нису успјели да прекину ту традицију. На нашу велику жалост, вријеме је донијело и то да се послије прогона српског народа са свог изворишта, послије пет стотина година, обичај прекине 1995. године", подсјећа Росићева.

Чувари Христовог гроба,  уз благослов владике сремског Василија, 2005. године обновили су обичај у Батајници,  у храму Пресвете Богородице.

"Десетогодишњи   прекид у практиковању обичаја свакако ће  бити важна чињеница за оцјену страдања српског народа на крају 20. вијека, као и прави показатељ трагичности тог доба", истиче Росићева.

Она наводи да је УНЕСКО прогласио ојкачу  свјетском културном баштином, на захтјев Хрватске, тако да је тај изворни српски начин пјевања  регистрован као "културно благо хрватског народа".

"У договору и уз благослов владике далматинског Фотија,  29. маја далматински Срби ће се појавити у свом изворишту, са народном ношњом чувара Христовог гроба и пјесмом ојкачом.  Скуп организује Епархија далматинска као почетак обнове светиња,  чувања вјере и  повратка свог идентитета кроз обичаје. То ће свакако остати уписано у историји српског народа тог поднебља", каже Росићева.

Она истиче да је покушај да у  надлежним институцијама  Србије  буде заштићен овај  обичај остао  без резултата.

 

Извор: