КРУШЕДОЛ, 28. МАЈА (СРНА) - Традиционални Црквено-народни сабор "Крушедолска звона 2011" одржан је данас код манастира Крушедол на Фрушкој Гори, у знак сјећања на жртве операције "Бљесак" у којој су Хрватска војска и полиција 1. и 2. маја 1995. године убиле више од 300 људи, жена и дјеце и протјерале 15 000 преосталих Срба из западне Славоније.
Послије Сете архијерејске литургије у цркви манастира Крушедол, Његово преосвештенство владика сремски Василије служио је парастос за све Србе страдале у посљедњим ратовима на подручју бивше Југославије и оне преминуле у прогонству.
Владика Василије благословио је Сабор и нагласио у поздравној бесједи да се српски народ, не само данас, него кроз вијекове окупљао око својих светиња.
"Тамо где смо били и где смо пребивали и тамо се сабирали око својих светиња и манастира. Свети Максим, Света Мати Ангелина и Свети Јован овде столују као стамени стубови српског народа, православља и Светосавља на овим просторима", истакао је владика Василије.
Епископ сремски истакао је да није случајно што се Црквено-народни сабор одржава код манастира Крушедола, древне српске светиње.
"Ту се Србин са Србином сусреће, кум са кумом, комшија са комшијом. Овде на овом месту треба да превладава љубав која превазилази све несугласице у временима и искушењима у којима се ми данас налазимо. Ово је место мирења, слоге и праштања. Треба да се сви измиримо пред моштима Светог Максима, Свете Мати Ангелине и Светог Јована и да помиримо наше људске сујете. Треба да будемо једно у Господу, како су нас учили и васпитавали Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви", поручио је владика Василије.
Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир поздравио је владику сремског Василија, захвалио му се за све што је учинио за прогнане Србе из Хрватске и честитао му на избору у Свети Синод Српске православне цркве.
Будимир је поздравио све присутне, а посебно историчара умјетности Николу Кусовца из Београда, који има посебне заслуге за спашавање културне баштине Срба из Хрватске.
"У Крајини нису били угрожени само наши животи, него и оно што нас означава и што нас је кроз вијекове предстваљало, а то је наше културно благо. Захваљујући Кусовцу, само један мањи дио тог блага је сачуван, а ризничар је наш владика Василије јер се то благо налази у Сремским Карловцима", истакао је Будимир.
Он је поздравио и представнике Амбасаде Русије у Београду, представнике институција и органа Србије и Републике Српске и све оне који помажу избјеглим и прогнаним крајишким Србима.
Присутни су имали могућност да потпишу петицију коју су покренула избјегличка удружења Срба из Хрватске којом се тражи да Хрватска испуни сва права Србима прије него што уђе у ЕУ.
"Доживјели смо од прошлог Сабора и то да је чак и Хашки трибунал пресудио хрватским генералима и да је 'Олуја' била удружени злочиначки подухват и 'Бљесак' и све друге акције које су проведене од 1991. до 1995. године, а ми смо то најбоље осјетили на својој кожи", подсјетио је Будимир.
Потресну "Крушедолску бесједу" говорио је историчар умјетности Никола Кусовац, а у изузетно надахнутом културно-умјетничком програму учествовале су познате драмске умјетнице из Београда Ивана и Јелена Жигон и други учесници.
Сабор су увеличале и изворне пјевачке групе и културно-умјетничка друштва, која у избјеглиштву његују обичаје, фолклор и традицију завичаја. Од ове године, посљедња субота у мају биће стални термин за одржавање Крушедолског сабора.
Сабор је установљен 2000. године и одржаван је у Чортановцима, на подручју општине Инђија, до 2007. када је, у договору са владиком сремским Василијем стално мјесто Сабора постао манастир Крушедол.
Црквено-народни сабор, како је истакнуто, ове године посебно добија на значају због првостепене пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу који су у Хашком трибуналу осуђени на 24, односно 18 година затвора за удружени злочиначки подухват с циљем протјеривања српског становништва из Хрватске и отимања његове имовине.
Организатори Сабора у Крушедолу су Завичајни клуб "Славонија" из Инђије и Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске. На Сабору се окупило више стотина посјетилаца из Србије, сусједних држава у којима живе Срби и српске дијаспоре. Сабору су присуствовали и шеф Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац, предсједник Коалиције избјеглица из Хрватске у Србији Миодраг Линта и други угледни гости.
Манастир Крушедол постао је мјесто народног окупљања као славна задужбина сремских деспота Бранковића из 16. вијека. У манастиру су сахрањени сви чланови њихове породице, а у Крушедолу је и гроб Арсенија Трећег Чарнојевића и Арсенија Четвртог Шакабенте.

Извор: